Оно што је требало да буде величанствена демонстрација моћи и представљање новог, свеобухватног покрета под вођством Александра Вучића, претворило се, према бројним тврдњама и снимцима који су се појавили на друштвеним мрежама, у фијаско који јасно осликава дубоке пукотине у темељима његове власти.
Наводни велики митинг одржан прошле суботе, 12. априла, у Београду, уместо слике јединства, послао је поруку осипања и растућег незадовољства, чак и међу дојучерашњим највернијим савезницима.
Док је председник Србије држао још један у низу својих монолога са бине, покушавајући да убеди присилно доведене грађане у светлу будућност коју им нуди његов тек замишљени покрет, иза његових леђа дешавала се права драма. Како сведоче снимци и изјаве очевидаца са суботњег скупа, хиљаде људи нису могле да дочекају крај говора. Масовно су напуштали скуп, не марећи за поруке вође, камере режимских медија, нити за организаторе који су, како се тврди, покушавали да их задрже.
Оно што овом догађају даје посебну тежину и симболику јесте скандалозна сцена која се, према наводима, одиграла током председниковог обраћања. У општем метежу изазваном масовним одласком, снимљен је, како се тврди, Жика, високопозиционирани члан Социјалистичке партије Србије (СПС) из Калуђерице, како заједно са групом других грађана пробија заштитну жичану ограду. Ограда је, по свему судећи, постављена управо да би спречила превремени одлазак окупљених и сачувала привид масовне подршке. Чињеница да један истакнути члан коалиционе партије, чија је лојалност до сада била неупитна, наводно предводи бекство кроз жицу док Вучић говори, више је од инцидента – то је политички земљотрес.
Овај потез локалног функционера СПС-а, ма како појединачно деловао, симболички представља много дубљи процес – напуштање брода који тоне од стране оних који су годинама чинили окосницу власти. Да ли је Жикин потез само израз личног нестрпљења и неслагања, или директива локалног врха СПС-а да се дистанцира од Вучића чија популарност, упркос медијској машинерији, очигледно опада? Одговор на ово питање можда није ни важан колико сама слика: социјалисти, стуб Вучићеве власти скоро деценију, сада беже пробијајући ограде које их држе уз њега.
Док режимски медији без сумње покушавају да представе скуп одржан у суботу као тријумф, стварност која се пробила кроз цензуру и контролу много је мрачнија по власт. Масовни одлазак грађана и бекство коалиционог функционера кроз жицу јасни су показатељи да је цар го. Вучићев нови покрет, осмишљен да уједини и ојача његову позицију, могао би, судећи по дебаклу од суботе, постати симбол његовог коначног краха. Чак ни ограде више не могу да задрже незадовољство које кључа, а савезници, изгледа, већ траже излаз. Ово није само срамота за Вучића, већ и јасан сигнал да се чак и СПС, његов дугогодишњи савезник, дистанцира у јавности од његове политике. Питање више није да ли ће доћи до краја, већ колико брзо.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
Насловна: Приватна архива
