Почетна » Активистички лексикон – Маја Ћурчић, АРТ Апарат: Активизам нас учи да развијамо емпатију, солидарност и будемо део заједнице

Активистички лексикон – Маја Ћурчић, АРТ Апарат: Активизам нас учи да развијамо емпатију, солидарност и будемо део заједнице

од Други Пишу
0 коментар

Доносимо вам приче о активним грађанима који су решили да део свог времена посвете да направе неку промену набоље у својој улици, месту, граду. Сазнајемо од њих како они доживљавају активизам и шта их мотивише да раде за колективно добро. Следећа таква прича долази нам из Београда, од Маје Ћурчић из удружења „АРТ Апарат“.

Роми су често суочени са дискриминацијом и искључењем из општег јавног живота, показало је Истраживање о положају Рома у Србији, које је 2018. године спровела организација Цивил Ригхтс Дефендерс. Такође, поменуто истраживање говори да у Србији, као и у другим земљама у Европи, преовладава антициганизам, кумулативна дискриминација и предрасуде и погрешна перцепција. Удружење Арт Апарат се бави овим проблемима, а кроз пројекат „Сви углас-Цела Србија пева на ромском!“ пажњу су усмерили на проблем искључености ромске деце и младих из шире друштвене заједнице, али и промоцију ромске културе кроз објаву професионалних садржаја. На све ово утицали су кроз разне музичке радионице у неколико градова, укључивањем нових чланова из целе Србије у онлајн хор, снимање и објаву видео и аудио материјала и промоцију садржаја.

-Због чега је активизам важан?

Активизам нас учи да развијамо емпатију, солидарност и будемо део заједнице. У времену када смо врло често отуђени, он нас окупља и оснажује да дигнемо свој глас против неправде и не одустајемо од ствари које су важне. Активизам није само организација великих грађанских протеста-то је и борба комшија да се поломљена клупица у нашем крају поправи, акција да се људима у невољи помогне, то је када се за куце и маце скупља храна и сваки други вид деловања да друштво буде боље. Мислим да у тим борбама нема великих и малих и да су све велике, а да нас борба да нам буде боље чини бољим људима.

-Која је била иницијална каписла да започнете Вашу активистичку причу?

Радећи у једној музичкој школи као наставница музике, имала сам приллику да са децом радим на развоју њихових музичких вештина. Ипак, од почетка ме је привлачило да откривам шта све музика може да нам да, а што није само певање и свирање инструмента. Тако сам одлучила да се пријавим да волонтирам у Свратишту за децу, како бих деци која немају скоро никаквих прилика да у друштву развијају своје таленте дам прилику да кроз музику нађу свој израз.
Искуства рада у оваквом контексту, као и могућности које је музика као алат показа инспирисале су ме толико да сам са групом колега основала удружење и од тада се највише фокусирамо на рад са припадницима осетљивих друштвених група, пажљиво развијајући сопствени приступ за њихово оснаживање.

-Да ли сте некада (и када) пожелели да одустанете?

Сви људи који су укључени у наше удружење су људи пуни ентизујазма иљубави за свој посао. Ипак, радити у цивилном сектору као мала организација има разних изазова и време ће показати да ли смо спремни да их све издржимо. За сада нисмо помишљали да одустанемо.

-Који су Вам били највећи изазови током активистичке борбе?

Теме којима се ми најчешће бавимо се сматрају за комплексне јер је положај наших учесника изразито тежак, али сматрамо да када вас нека тема искрено занима и на њој желите да радите та тежина вам лакше и пада. Оно што нас највише мотивише је вера у људе и уверење да смо сви добри ако нам се пружи прилика да то будемо и са тиме прилазимо свим нашим учесницима, било да долазе са маргине или из привилегованог положаја. Много више од комплексности тема којима се бавимо, погадја нас то што култура у нашем друштву нема довољно подршке ни од државе ни од других институција и фондација. Као организација која дуго користи уметност да би адресирала важне друштвене теме, сматрамо да овај простор мора бити већи како би сви актери који се уметношћу и културом баве посвећено могли да развијају своје програме и како би се у друштву неговала разнлликост културног израза, што сматрамо важним за свако друштво.

-Најзначајнији тренутак, односно тренутак у ком сте помислили да је вредело труда?

Скоро сваки тренутак када се окупимо са учесницима је тренутак када то осећамо. Не само ми који смо покретачи, то је осећај и наших учесника. Оно у шта ми верујемо је заједница и срећни смо што смо успели да створимо простор у којем владају подршка, емпатија и љубав и у којем људи слободно разговарају били млади или стари.

-По(р)ука будућим активистима…

Будућим активистима поручила бих да при промишљању свог рада не забораве да је било који рад размена и да у тој размени не забораве да мисле и на своје поребе. Поручила бих такође да је активизам маратон а не спринт, да буду стрпљиви, радознали и срећни због сваке мале победе јер свака малао победа је важна.

-Подршка кроз промени.рс нам је значила због…

Ова подршка нам је значила јер нам је омогућила да се развијамо у више праваца. Успели смо да покренемо и развијамо едукативни програм у оквиру којег је неастао серијал Пут Рома, који ће бити доступан на нашим каналима до краја априла. Поред тога, развили смо многобројна апртнерства изван Београда, кроз која смо имали прилику да се дружимо са фантастичним организацијама и школама у Србији. Наша организација је израдила и брошуру која предствља методологију а коришчење музике као алатаза друштвену промену, а наша знања смо почели да делимо са другима кроз организацију радионица и тренинга за омладинске раднике, наставнике и друге заинтересоване људе запослене у образовању.

 

Аутори фотографија су удружење АРТ Апарат и А.Ђ. МРЦН.

Медиа & реформ центар Ниш

Можда ти се свиди

Оставите коментар