Студенти заједно са пет великих синдикалних централа раде на промени Закона о раду и Закона о штрајку, а организују и велики протест првог маја испред Владе Србије. Академци су ово најавили као нови корак у својој борби. Чињеница да су успели да покрену, али и уједине синдикалце, отвара питање да ли могу, као што су учинили са унивезитетом и академској заједницом, да заталасају цело друштво и створе услове за озбиљан генерални штрајк.
Академци заједно са пет националних синдиката позивају на обележавање првог маја, Међународног празника рада испред Владе Србије. Најављују и иницијативу да се измене Закон о раду и Закон о штрајку.
„Првог маја обележавамо шест месеци од пада надстрешнице у Новом Саду. Од овог тренутка, наша борба прелази у следећу фазу. Више не стојимо само у блокадама. Ово је корак ка радикализацији која ће омогућити нове видове притиска“, поручили су студенти.
Успели су да за један сто доведу представнике свих пет већих синдиката у држави, који су врло често знали да се сукобљавају и међусобно оптужују за бројне неуспехе у борби за радничка права, па се поставља питање да ли је следећи корак било активирање целог друштва на радикализацију протеста, нешто више од протесних шетњи у слободно време и подржавање студентских блокада.
Измене закона предуслов за генерални штрајк
Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), признаје за Нова.рс да су академци већ направили велики корак када су за једним столом окупили челнике Савеза самосталних синдиката Србије, Уједињених гранских синдиката “Независност”, Конфедерације слободних синдиката, АСНС и Удружених синдиката Србије “Слога”.
Захваљујући иницијативи студената, како додаје, сви су заједно стали из предлога да се измене и допуне Закон о раду и Закон о штрајку. А, управо у тим изменама је кључ.
Наиме, како тврди наша саговорница, без тих измена је у Србији јако тешко организовати генерални штрајк.
Проблем је у минималног процеса рада који се захтева током законом дефинисане обуставе и чињеници да послодавци злоупотребљавају ту ставку.
“Ако је потребно да од 1000 запослених ради 50 да би се обезбедио минимум процеса рада, послодавац ту бројку значајно повећа, некада и десет пута и онда се сам појам штрајка обесмисли. Тада се сви, који одбију да спроводе минимум процеса рада, суочавају се са ризиком да добију отказ. У таквим условима је тешко организовати генерални штрајк, јер ми онда преузимамо на себе одговорност да многи радници могу да остану без посла”, објашњава Ранка Савић.
„Ако су сви за штрајк, то побеђује страх“
За то су, према њеној оцени, важне измене Закона о раду и Закона о штрајку. Међутим, чак и ако влада не пристане на то, студентска иницијатива којом су окупили све синдиката даје одређено решење.
“Уколико све српске синдикалне централе заузму став да су спремне да крену у обуставу рада те врсте, онда ће много теже да дође претњи губитком посла. Тако идеја генералног штрајка може да добије задовољавајуће контуре и тако може да се победи страх радника од последица штрајка”, наглашава Ранка Савић.
Марко Милетић, уредник портал Машина, оцењује за Нова.рс да је сама чињеница да већ месец два представници пет синдикалних централа седе заједно и раде на променама измена закона велики помак који су студенти направили.
“Добро је да су синдикати разумели нови контекст у друштву који су створили студенти и ставили на страну неке своје међусобне несугласице и кренули у заједнички рад на побољшању услова рада”, истиче Милетић.
„Биће велики протест првог маја, али..“
Нема дилему да ће првог маја у Београду бити велики протест којим ће се скренути пажња на права радника, али упозорава да не може да се очекује много од тога окупљања.
“То ће бити симболички важан дан, али он неће донети много промена. Уколико студенти и синдикати наставе заједно да раде, можда би то дугорочно могло да има ефеката на промени радног закондавства. Али ни та промена сама по себи не значи нужно бољи положај радника, мада цео контекст протеста и побуна у друштву може да доведе до промене схватања људи да се јасније и одлучније боре за боље услове рада”, наглашава Милетић.
Уредник портала Машина не верује да ће садашња влада улазити у озбиљне промене радног законодавства, јер је то комплексан посао, за који је потребна стабилна ситуација у земљи.
“Тренутно је ово што су синдикати заједно сели и договарали се можда максимум онога што може да се учини. Верујем да би све синдикалне централе радикално иступиле ипак потребно сачекати промену Закона о штрајку који би омогућио и запосленим у јавном сектору да се придруже обустави”, закључује Милетић.
Он, међутим, додаје да је активирање синдикалних централа, на иницијативу студената, може имати позитиван ефеката да се што више синдикалног чланства активира у грађанској борби за своја права.
„Кључ је у буђењу чланства“
Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије, као највећу корист студентске акције усмерене ка великом синдикатима и њиховим лидерима, види у буђењу синдикалног чланства и превладавању страха од последица борбе за своја права.
Кокот, чији је синдикат од почетка уз студенте у њиховој побуни, објашњава да су се консултовали са академцима, али да нису учествовали у преговорима студената и великих синдикалних централа, јер су, како наводи, “одавно изабрали страну и подржали студентске захтеве”.
“Колико је реално очекивати да влада прихвати тај захев, не знам, али оно што може да се очекује је да видимо синдикате у некој активнијој борби за права радника.
“Верујем да ће то извући из пасивности пре синдикално чланство и генерално грађане да се активирају у овој борби, јер она није ни студентска, ни синдикална, већ грађанска и тиче се свих нас. Ако су студенти успели да погурају синдикална руководства да буду борбенија, то ће бити добро јер само у активирању тих великих синдиката могу да се створе претпоставке за озбиљан генерални штрајк. Ако, рецимо, један Савез самосталних синдиката Србије или Уједињени грански синдикати Независност позову заједно на штрајк, то је корак у добром правцу, јер ослобађа страха њихово чланство”, закључује Кокот.
Foto: Nemanja Jovanović/Filip Krainčanić/Nova.rs
Јелена Булајић Нова
