У Калуђерици је одржан збор грађана који подржава студенте, а у посети су били и ратни ветерани. Збор је, као медијатор, водила млада Јована Томов, која је студенткиња четврте године на Пољопривредном факултету.
На самом збору показала се одлучност у подршци свим захтевима студената, а такође и оном захтеву „зелене агенде“ који се тиче заштите, тј. спречавања загађења животне средине уклањањем депоније и нехигијенског насеља у парку код председништва Србије.
Цео догађај је био миран и културан, али се опет појавише појединци који покушавају да се наметну као носиоци свих дешавања, а у ствари то је једна мала и на први поглед смешна група. Фрикови који имају задатак да уносе пометњу и стварају конфузију. Да ли та смешна бића то раде свесно, несвесно или су инструисани да све изокрећу наопако, просудите сами, али једно је јасно – где год се појави добро, одмах се појави и мрвица зла. Где год је светло, неко покушава да га угаси и наметне мрак. Источни мудраци су зато и направили знак Јин-Јанг како бисмо сликовито сви били свесни тих чињеница.
Та групица од четири благо узнемирена и надасве несвесна бића, носила је заставу на којој је лик католичке калуђерице са неким самостаном у руци, покушавајући да наметне то као нови симбол, да ли њиховог „ганга“ или је то била верска порука и борба за права верских мањина. Нико није схватио, а онда је неко рекао да је то можда идеја да се то прихвати као грб Калуђерице. Не знам како је то некоме пало на памет, али ако су се водили том логиком и изведеним значењем из назива места, како би онда мештани Пичковца, код Жабља, требало да осмисле грб? Како би изгледао грб места Дупељево које се налази доле јужно, ниско код административне границе са АП Косово?
Неко је помислио да је паметан, а у ствари глупост је неизмерна. Већа је и дубља од свемира и кад год помислим да сам све видео, увек се изненадим. Увек се нађе нека нова будала која ме наново изненади.
Можда ово и није тако једноставно и просто. Можда је ово део нечијег сценарија да се све разводни и да се обесхрабре они који се дрзну да дигну глас разума и памети попут ове младе студенткиње Јоване. Можда је све психолошки притисак који је диригован из неког центра који је на супротној страни ове младости и разума. Не би било први пут да се такве методе користе. Ово није аутхтона појава. Овога је било и у Француској и звали су их Вишијевци. У Украјини су били Васојевци, а код нас се то називало Пета колона.
Ови су још мали и смешни и нико их никако и не назива, а и нису вредни чак ни да се на њих пљуне, јер и пљувачка је вреднија од ових опскурних ликова.
За њихове идиотске и плиткоумне потезе немам речи, али знам да Калуђерица има свој грб и да се у њему налазе четири куће које са обе стране придржава по један мрав. Симбол домаћина и вредних радника, а ово промашено верско надахнуће и промашене политичке амбиције оставимо овим сиротанима који би да буду неко, а у ствари су нико. Ни из носа да их не извадите.
Горан Пекарски
Насловна : Илустрација: Жиг инфо/ вештачка интелигенција
