Почетна » Житоунија: Држава не плаћа дуг за брашно, млинари без новца за откуп новог рода

Житоунија: Држава не плаћа дуг за брашно, млинари без новца за откуп новог рода

од Други Пишу
0 коментар

Држава Србија још није платила млиновима дуг од 240 милиона динара за испоруку брашна по замрзнутим ценама, а ограничен извоз спречио је да продају вишкове, па многи неће имати новца за куповину пшенице из новог рода, изјавио је данас директор удружења млинара „Житоунија“ Здравко Шајатовић.

Шајатовић каже да млинари од државе потражују дуг за четири месеца, од фебруара до јуна због тога што им није испоручила пшеницу из робних резерви по повољним ценама, већ су морали да је купују на слободном тржишту.

„Млинари су куповали пшеницу на слободном тржишту јер држава није имала да га испоручи из робних резерви, осим за два месеца и плаћали су га по знатно вишим ценама, а брашно су продавали по ограниченим ценама које су често биле и ниже него што су платили пшеницу“, рекао је Шајатовић.

Влада Србије ограничила је цене брашна у паковањима од један до пет килограма у новембру прошле године, на нивоима који су тада затечени код произвођача, од 36 до око 50 динара. У марту ове године Влада Србије забранила је извоз брашна, а 20. априла на притисак извозника одобрила је квоте, да би их крајем тог месеца укинула.

Шајатовић је рекао да ће за месец дана почети жетва, а млинари немају новца за откуп нових количина пшенице јер нису успели да се растерете свих вишкова због ограниченог извоза.

Он је рекао да држава није одбила њихов захтев за исплату тог дуга, али да није ништа ни одговорила иако су први захтев испоставили у марту за претходни месец.

Према Закону о уређену тржишта који је на снази од 1. јануара 2022. године држава може да ограничи цене појединих производа, али је дужна да произвођачима надокнади штету која је настала због регулисаних цена.

Млинарима је извоз био забрањен у периоду када је брашно на иностраном тржишту могло да се, како је рекао Шајатовић, прода по повољнијим ценама него на домаћем тржишу и тако су онемогућени да остваре већи приход.

У мају, када је скинута забрана за извоз брашна извезено је око 19.160 тона, а у априлу само 49 тона, што илуструје колика је била штета од увоћења квота. На то су млинари упозоравали, али Влада Србије, како је рекао Шајатовић, то није уважила.

Бета/Н1

Можда ти се свиди

Оставите коментар