Зар на самом рођењу Исусовом нису биле животиње? Зар нас Библија не учи о светим животињама и колико је битно да се воле? Чему избацивање због животиње?
Овако почиње само један од бројних коменатара на вест о монаху Сави кога су са 10 шарпланинаца протерали из манастира Дубашница, смештеног дубоко у планинском масиву Кучај. Већина људи стала је у одбрану монаха, мада у наставку горепоменутог коментара читалац сумњичаво додаје: „Има ту сигурно нешто друго, неиспуњавање обавеза или шта већ…“.
Тимочка епархија, којој овај манастир припада, још се није огласила, али су за Телеграф.рс јуче навели да ће о целом случају објавити саопштење на свом сајту. За сада га нема.
Они који су имали прилике да упознају Саву и његове псе, огорчени су због одлуке Цркве.
– Монах Сава и његов веран Бак, као и Сена и сви остали шарпланинци, за кратко време су толико урадили и толико допринели раси да је то нешто невероватно. Показали доброту и лепоту расе, да шарац може без ланца, да слуша, да је социјализован … Имају сву моју подршку. Лично сам видела Добру, његову женку која је у Француској у изложби у Колмару. Име јој одговара, као саливено је за њу – написала је једна жена.
Друга је додала да су и „пси Божија створења“, као и да зна монаха Саву и да је „његова љубав према животињама велика“.
– Успео је да врати на светском првенству назив „Српски овчарски пас“. Еееее, Србијо, и камен би покварили. Подршка Сави – написао је други читалац.
Било је и оних који су прокоментарисали да псима није место у манастиру, а неки који су посетили Дубашницу тврде да им је сметало што су шарпланинци трчали свуда около.
– Његов главни посао је рад са верницима и послодавац то од њега тражи, ако жели да ради са стоком онда нека ради на свом феуду – поручује један читалац, а други му одмах одговара:
– Сви манастири имају и пољопривредно добро на ком гаје храну за сопствене потребе, и ако има, нешто за продају. Тако да посао монаха није само рад са верницима, мора да ради и за себе и свој хлеб.
Причу о монаху и његовим псима, од којих је један постао државни и светски првак, па на неки начин и заштитни знак Дубашнице, прво је за Телеграф.рс испричао Драган Бабић, власник одгајивачнице „Српски лав“ који је пратио Савине успехе.
– Постали су запажени када су прошле године дошли на изложбу у Краљево и када су људи увидели синергију између монаха и пса. За ових годину дана, постали су више него познати, освојили и титулу младог светског првака и државног првака, и били први у интермедиа разреду на европској изложби у Будимпешти. Од свих титула и почасних назива, битно је то да је цела Србија и пола Европе чуло за Шарпланинац манастир Дубашница, да се у једном монашком скиту далеко од урбане па и сеоске средине гаје шрапланинци и да људи имају велику жељу да посете Дубашницу – наводи Драган.
Под притиском ктитора, Сава је крајем маја добио наредбу Тимочке епархије да се заједно са псима исели из Дубашнице. Према Драгановим речима, то нико није очекивао с обзиром на то колико је Сава уложио себе у Дубашницу.
– Да није тих паса, тешко да би било ко помислио да уопште оде тамо – закључује Драган.
На питање шта се десило, монах Сава одговара да нема прецизан одговор. Званично је, каже, избачен због паса, али он мисли да је посреди нешто друго.
– Не знам шта би могао бити прави разлог. Ово није профитабилна, нити политичка прича. Из манастирског угла, желео сам да кроз гајење те расе чувам традицију, да искажем наш идентитет. Пси су социјализовани и сјајни су чувари. Једну женку сам, бесплатно наравно, послао у Француску где чува децу са хендикепом. Људи су одушевљени, сваки дан шаљу снимке, њих стварно сви обожавају – прича Сава пуног срца о својим псима.
Како каже, чак је и градоначелник дао материјал с којим је тек требало да уреде простор око манастира, али избацивањем њега и паса све је то стопирано.
– Ово је дивљина. Пси су отерали вукове, једном су реаговали на медведа да ме упозоре. Чак су испраћали планинаре који су овуда прошли. Они нису могли да верују колико су пси добри и верни – додаје овај монах.
Захваљујући добрим људима, тренутно је, каже, смештен у кућици поред Бора и трага за манастиром који би га примио.
– Због паса сви нађу неки изговор. Мени то нема смисла. Пси су љубав и ту нема ништа што је у супротности са вером – каже он.
Управник канцеларије за информисање Епархије тимочке, коме овај манастир припада, протонамесник Зоран Голубовић одговорио је за Телеграф да ће се Епархија о овом случају огласити саопштењем још јуче или данас најкасније, и није желео случај да коментарише телефоном.
Иначе, Драган је са неколицином мештана покренуо и акцију за помоћ шарпланинцима о којима Сава не може сам да брине. Отворен је рачун за помоћ са сврхом уплате „помоћ за шарпланинце“, прималац је Радиша Бакић, а рачун је 160-6000001378450-03.
