Одлуком без преседана о бомбардовању иранских нуклеарних постројења, чиме се директно придружио израелском ваздушном нападу, амерички председник Доналд Трамп учинио је нешто за шта се дуго заклињао да ће избећи – војно је интервенисао у великом рату у иностранству.
Драматичан амерички удар, укључујући циљање најутврђенијег иранског нуклеарног постројења дубоко под земљом, представља највећи спољнополитички ризик током два председничка мандата Доналда Трампа и потез је препун ризика и непознаница, пише агенција Ројтерс.
Трамп, који је јуче инсистирао да Иран мора одмах пристати на мир или ће се суочити са даљим нападима, могао би навести Техеран на одмазду затварањем Хормушког мореуза – најважније нафтне артерије на свету, нападима на америчке војне базе и савезнике на Блиском истоку, појачаним ракетним нападима на Израел, као и активирањем група под иранском контролом против америчких и израелских интереса широм света, рекли су аналитичари, преноси Н1.ба.
„Ово се неће брзо завршити“
Такви потези могли би довести до ширег и дуготрајнијег сукоба него што је Трамп замислио, враћајући у сећање „бескрајне ратове“ које је Америка водила у Ираку и Авганистану, а које је Трамп исмевао као „глупе“ и обећавао да се никада више неће увући у њих.
„Иранци су озбиљно ослабљени у својим војним способностима“, рекао је Арон Дејвид Милер, бивши амерички преговарач за Блиски исток. „Али имају различите асиметричне методе којима могу одговорити. Ово неће брзо завршити“, додао је.
Уочи бомбардовања које је најавио касно синоћ, Трамп је оклевао између војних претњи и позива на обнову преговора, покушавајући да убеди Иран да постигне нови нуклеарни споразум. Високи званичник Беле куће рекао је да се Трамп одлучио за нападе након што се уверио да Техеран нема воље за споразум.
„Дугорочно, војна акција ће убедити Иран да му је потребно нуклеарно оружје“
Трамп је дао зелено светло након што му је представљена „висока вероватноћа успеха“, рекао је званичник. Одлука је уследила након више од недељу дана израелских ваздушних удара на иранске војне и нуклеарне циљеве, што је отворило пут за потенцијално одлучујући амерички удар.
Трамп је након напада тврдио да је у питању „велики успех“ и открио да су коришћене „бомбе за уништавање бункера“ против главне локације у Фордоу. Међутим, неки стручњаци сматрају да, иако је могуће да је ирански нуклеарни програм успорен на више година, претња није у потпуности уклоњена.
Иран негира да развија нуклеарно оружје и тврди да му је програм искључиво мирнодопски. „Дугорочно, војна акција ће вероватно убедити Иран да му је нуклеарно оружје неопходно као средство одвраћања и да Вашингтон није заинтересован за дипломатију“, саопштило је Удружење за контролу наоружања, независна америчка организација.
Иран не показује интерес за уступке
„Сами војни удари не могу уништити свеобухватно знање које Иран има о нуклеарним технологијама. Напади ће уназадити програм, али по цену јачања иранске одлучности да га обнове“, наводи та организација.
Ерик Лоб, професор политике и међународних односа на Универзитету Флорида Интернешенел, каже да је следећи потез Ирана неизвестан, али да би могли да нападну „меке мете“ САД-а и Израела унутар и изван региона.
Такође је рекао да постоји могућност да се Иран врати преговорима, „иако у ослабљеној позицији“, или да покуша дипломатски излаз. Непосредно након америчких удара, Иран је показао врло мало интереса за уступке.
„Ово ће вероватније отворити ново поглавље рата него га закључити“
Иранска организација за атомску енергију изјавила је да неће дозволити заустављање развоја своје „националне индустрије“, док је коментатор државне телевизије рекао да ће сваки амерички држављанин или војник у региону бити легитимна мета.
Карим Саџадпур, аналитичар Карнеги фондације за међународни мир, изјавио је на мрежи X да Трамп поручује да је сада време за мир. „Нејасно је – и мало вероватно – да ће Иранци то видети исто. Ово ће вероватније отворити ново поглавље 46-годишњег сукоба између САД-а и Ирана него га затворити“, додао је.
Неки аналитичари сматрају да би Трамп, чија је администрација раније негирала да јој је циљ промена режима у Ирану, могао бити увучен у тај сценарио ако Техеран одговори снажно или убрза нуклеарни програм. То би донело додатне ризике.
Затварање Хормушког мореуза нашкодило би и Кини, иранском савезнику
„Опрезно са ширењем мисије на кампању промене режима и демократизације“, рекла је Лаура Блуменфелд, аналитичарка са Џонс Хопкинс универзитета. „Многе неуспеле америчке ‘моралне’ мисије закопане су у песку Блиског истока“, додала је.
Џонатан Паникоф, бивши амерички обавештајац за Блиски исток, упозорио је да би Иран могао брзо да одговори „непропорционалним нападима“ ако процени да му је опстанак угрожен. Али ће и Техеран морати да размисли о последицама, рекао је.
Затварање Хормушког мореуза би, осим штете за САД (због пораста цена нафте и инфлације), могло нанети штету и Кини – једном од ретких моћних савезника Ирана.
„Нисам сигуран да је ико у Москви, Техерану или Пекингу веровао да је Трамп миротворац“
У исто време, Трамп се суочава са снажним отпором демократа у Конгресу, као и са противљењем противника интервенционизма у сопственој републиканској бази. Трамп, који током првог мандата није имао већу међународну кризу, сада се суочава са једном свега шест месеци након почетка другог мандата.
Чак и ако се нада да ће америчко војно учешће бити временски и обимно ограничено, историја сличних сукоба често доноси непредвиђене последице за председнике. Његов слоган „мир кроз снагу“ сада ће бити тестиран као никада пре – посебно након што није испунио обећања о брзом окончању ратова у Украјини и Гази.
„Трамп се вратио у ратни посао“, рекао је Ричард Гован, директор Међународне кризне групе при УН-у. „Нисам сигуран да је ико у Москви, Техерану или Пекингу икада поверовао у његов наратив да је миротворац. То је увек више личило на предизборну фразу него на стратегију“, закључио је.
Доналд Трамп Фото: ЕПА-ЕФЕ/КЕН ЦЕДЕНО / ПООЛ
