Председник Србије је видовданске награде доделио углавном верницима свог режима, те тако и овакав догађај злоупотребио у партијске и личне сврхе, што је иначе начин његовог владања, оценили су између осталог саговорници Данаса поводом свечаног уручења ових одликовања заслужним појединцима и институцијама.
Видовданска одликовања су, уз она која се додељују поводом Дана државности – на Сретење, најзначајнија признања која уручује председник Републике.
Александар Вучић га је јуче, у Палати Србија, између осталих, уручио Владану Петрову, редовном професору Правног факултета у Београду и судији Уставног суда, који се захвалио у име добитника.
Признања су припала и Патрику Дриду, декану Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду, Александру Митићу, декану Медицинског факултета у Нишу и Радивоју Стојковићу, директору гимназије Јован Јовановић Змај, који су се истицали у противљењу студентским и ученичким блокадама.
Награђени су између осталих и виолиниста Јован Кулунџија, глумица Лидија Вукићевић, певач Ђорђе Давид, Гарави сокак и Ненад Јанковић („Доктор Неле Карајлић“), а у медијској сфери новинарке Информера Бранка Лазић и Драгана Ћендић.
Председник Србије је доделу награда искористио да још једном поручи да у Србији постоје и „они споља“ који желе да је „победе“, да од ње „нешто узму“ и којима је „једини сан њен губитак сваке врсте“.
Зоран Гавриловић, програмски директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), каже да је кључни проблем у овом случају што не постоје јасни критеријуми за доделу видовданских награда и систем предлагања, који би очували њихов интегритет, те били извесна брана за политичку злоупотребу од стране председника.
„Ове године награду је добио судија Уставног суда Владан Петров, који је ’заслужан‘ што Србија јос увек нема завршене парламентарне изборе из децембра 2023. године, а има нелегалну и нелегитимну Народну скупштину. Он је био судија известилац по предмету у којем су опозиционе странке указале на нерегуларност тог изборног процеса, који још није пресуђен. Петров је више него чест гост провладиних телевизија, где се ставља на страну власти и у случају пада надстрешнице у Новом Саду и у случају студентких протеста, а ћути о ономе за шта прима плату од грађана Србије. Пошто критеријума нема, утисак је да га је Вучић наградио јер му ради ПР“, каже Гавриловић.
Он оцењује да је Вучић искористио доделу видовданских награда и да направи своју интерпретацију урушавања надстрешнице у Новом Саду, да о томе изнесе свој став и да индиректно изврши притисак на тужилаштво и суд.
„Зато ту наравно нема инжењера Зорана Ђајића, који је као узбуњивач први указао на пропусте у реновирању Железничке станице и надстрешнице, или новинара портала 021 који су све време истраживачки извештавали о случају, или новинара Инсајдера, који су о томе напрасвили одличан филм, или новинара Данаса, Н1 и Нове С, који су се том темом озбиљно бавили, или студената који су инсистирали да се открије истина и санкционишу одговорни“, каже.
Он још каже да су видовданске награде биле резервисане и за групу перјаница које су током студентског протеста показале лојалност председнику Републике и помагале му у борби против „обојене револуције“.
„У тој групи су универзитетски и средњошколски професори, партијски функционери, новинари. Они су награђени јер је председник злоупотребио своју функцију и партијски и лични интерес ставио изнад јавног“, каже.
Слично је поступио и наградивши културне раднике који су припадници његове „елите“.
„Он је приликом ове доделе, такође, показао свој однос према корупцији. Видовданску награду је добио и Милорад Јеркан, директор нишког Дома здравља, који је био хапшен због сумње у корупцију, а напрасно рехабилитован 21. марта, када су га на протесту у Нишу, као члана СНС-а, студенти погодили јајима. Његов коруптивни ЦВ је у том тренутку заборављен“, каже.
Гавриловић додаје да сматра да је награду „заслужио“ Александар Грбовић, који ју је добио постхумно, и то због тога што је „као некадашњи управник нишког КПЗ-а, а захваљујући пре свега раду узбуњивачице Валентине Крстић, унапредио рад те институције“.
„Чињеница да сама Валентина Крстић није добитник једног оваквог признања, јасно говори колико је председнику битна борба против корупције“, каже.
Грађански активиста Данијел Дашић оцењује да је додела награда личила на „велику видовданску распродају ордења због затварања бизниса“.
„Очито да се председник превише дружи са Кинезима, јер је ову задњу распродају организовао баш као да је са ТЕМУ-а. Не што се тиче самог ордења јер је видовданска додела одликовања међу најзначајнијима у Србији, одмах у рангу са Сретењском, већ због одликованих лица. Е мој Ацо, Ацо- зар стварно ниси имао никог другог да му ’груди јуначке’ закитиш ордењем Републике Србије? Шта год било, једна реченица ми не избија из главе: ‘можеш кловна да уведеш у парламент, али он тиме не постаје председник, већ се само од државе прави циркус’“, каже Дашић.
Он каже да је Вучићу изузетно важно да се случајно народ не расвести и примети да живи у циркусу.
„Не дај боже да пребаци канал на медије ван контроле власти или да искористи Гоогле, и схвати да студенти не да нису терористи, већ покушавају да Србију ослободе од партијског тероризма званог Аца и напредни радикали. Управо зато морају да се одликују сви који су задњих месеци безрезервно и послушно нападали децу, нашу младост и будућност ове земље“, каже.
Према његовим речима, тај ријалити “муст го он”, па и по цену одликовања „истих оних ликова који су пре само пар месеци хапшени због корупције“.
„Е, баш тај (Милорад) Јеркан, који је схватио неке ствари у притвору, подметнуо је јуначке груди, главу и остале делове тела канонади јаја током епског пораза напредњака у Нишу, па је тако заслужио не само опрост коруптивних грехова, већ и да га председник лично помилује и награди орденом. Изгледа да ће и други одликовани, на челу са по први пут стварно надлежним председником, остварити стари сан, додуше мало модификован: ’Догодине у Призону’”, каже Дашић.
Главни и одговорни уредник Јужних вести Милан Зиројевић оцењује да је владавина Александра Вучића “ двовлашће његовог рација и његовог карактера у ком скоро увек победи његов карактер“, те да је тако било и приликом доделе видовданских награда.
„Уместо да на дан највећег националног празника, као уставни председник свих грађана, покаже широкоумност и тежњу ка помирењу, он је одлучио не само да дели земљу и народ, него и да се руга. Јер ордење за Информер је ругање и грађанима и народу и Уставу и етици и истини. Списак добитника ордења заправо осликава како он све време доживљава државу- као нешто за себе и своје, за своју групу, клику, за свој интерес. Зато је награђивао истомишљенике и оне верне режиму“, каже Зиројевић.
Он још каже да на списку добитника има и људи који су заслужили тај орден- појединих уметника, а нарочито поштених радника, рудара и Срба са Косова, али да је проблем што га добијају у овим условима и „од човека који багателише Видовдан, национални понос и своју председничку функцију“.
„Међутим, има и нешто добро у свему, ето, бар групни орден није добио Ћациленд“, каже он.
Vidovdanske nagrade (ilustracija): Foto Beta
Зорица Миладиновић Данас
