На протестима и блокадама широм Србије, крајем јуна и почетком јула, забележени су бројни случајеви прекомерне употребе силе од стране полиције. Међу повређенима су студенти, лекари и фоторепортери који тврде да су их напали полицајци, често са фантомкама на главама. Док из МУП-а ћуте, грађани за ЦИНС причају шта се десило.
Фотоапарат, новинарска акредитација и прслук.
На тај начин Алекса Станковић, 22-годишњи студент историје, себе обично обележава на протестима и блокадама на којима фотографише, како би јасно ставио до знања да као фоторепортер извештава са оваквих догађаја.
Са собом носи и малу камеру коју је укључио и на једној од блокада, 2. јула после поноћи.
Стајао је на углу Рузвелтове улице и Краљице Марије када је видео да тројица полицијских службеника у униформама, са фантомкама и шлемовима, иду ка њему.
„Одлучио сам да направим корак уназад како се не бисмо сударили и не би настала та врста проблема. Ту сам видео да се он директно залеће у ствари на мене. Његовом левом ногом гази моју десну ногу, где ме пита за име и презиме“, каже Алекса у разговору за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).
Након што се представио и рекао да је из медија, каже да је њихова реакција изгледала као да знају ко је и шта је.
„Окренуо се ка колегама и поновио моје име и презиме и рекао је да пођем са њим.“
Тада су му наредили да искључи камеру и снимак се завршава. Потом је, каже Алекса, ушао у полицијски комби, односно марицу.
Према његовим речима, полицајци су му претили и шамарали га уз констатацију „да им је направио огроман проблем са видео снимком“. Реч је о снимку који је направио неколико дана раније, а на ком се виде полицајци који добацују девојци која пролази поред њих и погрдно је коментаришу.
Шамарали су га, каже, наизменично двојица полицајаца.
Меморијску картицу из фотоапарата су поломили, а потом су му тражили да избрише свој Инстаграм профил.
„На мој одговор да ја то не знам, он је кренуо да луди, упао је у неку врсту хистерије. Узео је моју главу и више пута је ударио о прозор возила. Његовом десном руком ударао је моју десну страну главе. Ја сам избројао до 10 удараца, сад плус-минус“, прича Алекса.
Из Министарства унутрашњих послова (МУП) нису одговорили на упит ЦИНС-а да ли имају сазнања о овом догађају, да ли су идентификовани полицијски службеници који су наводно учествовали у инциденту, као и да ли је против било ког полицајца покренут дисциплински или кривични поступак у вези с тим.
ЦИНС је анализом друштвених мрежа и медија забележио преко 30 примера употребе прекомерне силе од стране полицајаца од видовданског протеста 28. јуна и блокада које су уследиле наредних дана. Већина инцидената које смо забележили је снимљена.
Из Сектора унутрашње контроле МУП-а нису одговорили на упите ЦИНС-а да ли је од видовданског протеста у Београду покренут неки поступак због прекорачења овлашћења од стране полицијских службеника.
Сања Радивојевић из Београдског центра за људска права (БЦЉП) каже да су они до сада поднели 15 кривичних пријава, али додаје да ће их бити још, јер им се људи и даље јављају за помоћ.
Каже да су сви грађани који су им се јавили претучени од стране полицијских службеника чији су идентитети непознати, а који су били у пуној опреми за разбијање демонстрација, без ознака и са фантомкама на глави.
„Само зато што су се погрешном тренутку налазили на погрешном месту, у тренутку када је или ту пролазио кордон полиције или када је у једном тренутку ту био окупљен јако велики број грађана“, каже Радивојевић.
Ударци и последице
Алекса Станковић је фотографисао и насилно хапшење анестезиолога Владимира Стефановића.
На фотографијама се види Владимир на поду, оборен од стране припадника жандармерије.
Владимир каже да је у једном тренутку видео да припадници полиције некога бију, те да је тада повикао нешто налик: „Бијете децу, немојте да их бијете“.
Тада су, према његовим речима, полицајци почели њега да ударају у пределу рамена, подлактица и лопатица, а потом је приведен.
У решењу Вишег суда у Београду, којим је Владимиру одређен притвор, а у који је ЦИНС имао увид, пише да је он дрвеним штапом ударао у штитове и заштитне шлемове полицијских службеника. Владимир, међутим, каже да је стајао подигнутих руку, а да штап није имао.
„Да л’ сам заслужио да добијем пендреке? Не, зато што нисам напао никог. Нисам млатио ничим. Нисам ударио никог. Нисам планирао да ударим никог“, каже Владимир.
У притвору је провео девет дана, након чега је пуштен.
Исте вечери када и Владимир, приведен је и студент Факултета техничких наука у Новом Саду Лука Михајловић.
Како његов адвокат Божо Прелевић каже за ЦИНС, Лука се налазио у близини цркве Светог Марка у Београду, на око 50 метара од кордона полиције. Његово привођење забележено је видео снимком.
„Чини ми се да није разумео да је он некоме претња, па је дигао руке. Он нешто није ни бежао и онда је добио тај страховит ударац, један или два то се баш не види најбоље. Онда је он кренуо ка полицији, јер очигледно није разумео да треба да бежи од полиције. И на крају се види како они њега обарају на асфалт, вежу га и затим га крвавог воде“, каже Прелевић.
Појашњава да је Луку ударила особа у униформи, а да је тако задобио прелом три кости лица – носне, синусне и зигоматичне кости.
Суд му је одредио притвор, али је он данима био у Клиничком болничком центру Земун, до 9. јула, када је најпре смештен у притворску јединицу Окружног затвора у Београду. Одатле је истог дана пребачен у кућни притвор.
Међутим, полицијско насиље забележено је и после видовданског протеста, током блокада саобраћајница.
Студенткиња и активисткиња Николина Синђелић је 2. јула била на блокади кружног тока на уласку у Обреновац. Када је после поноћи дошло до инцидената, она је узела свој телефон како би их снимила.
У том тренутку јој је с леђа пришао инспектор, прича Николина.
„Он ме је само повукао, ударио ме је у вилицу, ударио ме у грудни кош и окренула ми се глава, нисам уопште видела ни шта се десило. Тотално сам била збуњена“.
Она није приведена, а накнадно је отишла код лекара на преглед. Грудни кош јој је био у модрицама, а вилица и глава су је болеле.
Из Основног јавног тужилаштва у Обреновцу за ЦИНС кажу да су покренули предистражни поступак у вези са овим случајем.
Круг некажњивости
Сања Радивојевић из Београдског центра за људска права каже да овакви случајеви често остају нерешени.
Нереаговање институција, тужилаштава и Сектора ванредне контроле МУП-а, пре свих, доводи до застарелости случајева, а самим тим и немогућности утврђивања кривичне одговорности оних који су вршили насиље, тврди Радивојевић.
Она додаје и да спор рад, између осталог, може довести и до мањка доказа. Уколико тужилац не изда налог полицији да обезбеди материјални доказ у одређеном року, аудио и видео снимци из полицијских станица можда неће бити доступни.
„Ви знате да се ти аудио и видео записи унутар станица чувају око 30 дана, негде и краће. Значи тужилац је довољно да у року од 30 дана од подношења пријаве не уради ништа и да ови из станице кажу: ’Па требали сте да дођете раније, ми само 30 дана чувамо аудио и видео записе’“.
Поред тога, као проблем Радивојевић наводи и да други полицајци који су присуствовали чину насиља не желе да сведоче против својих колега.
„Они сви када сачињавају извештај о употреби мера принуде, ти извештаји су идентични као да је неко копирао један те исти извештај. Чак се некад деси да се и у зарез поклапају. То су потпуно уподобљени извештаји о употреби мера принуде до детаља“, каже Радивојевић.
Додаје да је утврђивање кривичне одговорности полицијских службеника изузетак, али да уколико се то деси они углавном добију условну казну од шест месеци.
„Зашто? Зато што са таквом изреченом казном они не губе посао по Закону о полицији. Значи тек ако би им била изречена виша казна онда би добили отказ“.
Каже да се то зове круг некажњивости у коме сви чиниоци доприносе томе да нико не одговара за почињено насиље.
Шта треба да урадите ако сте жртва полицијског насиља?
Ако сте жртва полицијског насиља, најважније је да најпре одете или тражите преглед лекара, уколико се налазите у притвору.
Fotografije: Zoran Miodrag, Aleksa Stanković; Grafike: Envato; Ilustracija: Zoran Miodrag
Ива Гајић Цинс
