Deveta Božija zapovest glasi: „Ne svedoči lažno na bližnjega svoga“. Kratko, jasno i temeljno načelo na kojem počiva ne samo hrišćanstvo, već i svaki oblik ljudskog poštenja. Očigledno, za neke u mantiji, to je samo mrtvo slovo na papiru, zgodno za citiranje sa oltara, ali potpuno neprimenljivo kada treba spasiti sopstvenu kožu pred višom instancom.
Jučerašnji sastanak u Dražnju, kojem su prisustvovali namesnik iz Patrijaršije, lokalni sveštenik Milomir, donatori i građani, trebalo je da reši problem asfalta i kamena. I rešio ga je – biće asfalta. Ali ta odluka, ma koliko važna za portu, postala je potpuno beznačajna u senci jedne bestidne laži. Suočen sa činjenicama, sveštenik Milomir je, pred namesnikom i narodom, mrtav hladan, izjavio da on nikakvu izjavu za Žig info nije dao.
Dakle, ne samo da je slagao, već je to učinio pred svojim duhovnim nadređenim, pred istim onim narodom kojem bi trebalo da bude pastir i duhovni uzor. I sada mi, obični smrtnici, treba da verujemo ljudima koji se ne drže ni osnovnih deset zapovesti? Treba da im ispovedamo svoje grehe dok oni svoje sakrivaju iza zidova straha i crkvene hijerarhije?
Sve više se čini da je među nama previše Juda. Dok je onaj biblijski za trideset srebrnika izdao samog Hrista, pitanje je za šta današnji „Jude“ u mantijama izdaju i veru i narod? Za šaku vlasti? Za mir u parohiji? Iz straha od premeštaja u neku zabit?
Jer, Milomir nije slagao bez razloga. Slagao je iz straha. Slagao je jer, kako smo čuli na istom tom sastanku, nije imao „blagoslov“ namesnika da razgovara sa novinarima. I tu dolazimo do srži truleži. Namesnik je otvoreno zapretio da bi sveštenik, da je priznao da je dao izjavu, bio momentalno smenjen i poslat po kazni u neku zabačenu parohiju. Kakav apsurd! Zar namesnik pita Boga za blagoslov da li neki sveštenik sme da kaže istinu? Ne, on sprovodi silu, uvodi strahovladu i tera svoje podređene na laž da bi sačuvali posao. To nije duhovnost, to je partijska disciplina najgore vrste.
To je sistem koji rađa licemere. Sistem u kojem se sveštenici ne plaše Boga, već namesnika. U kojem je veći greh dati izjavu za medije bez dozvole, nego slagati pred Bogom i narodom.
I onda se Crkva pita zašto su crkve sve praznije, zašto narod gubi veru. Ne, narod ne gubi veru u Boga. Narod gubi veru u one koji bi trebalo da budu Njegovi pastiri, a koji su postali vukovi u jagnjećoj koži. Kako je i sam Hristos upozorio: „Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi.“ (Matej 7:15).
Ovakvo ponašanje, ova otvorena laž i sistem koji je podržava, izazivaju gađenje kod svakog poštenog čoveka. To je ono što ljude tera od Crkve, što ih pretvara u ateiste. Ne zato što su protiv Boga, već zato što su protiv bahatosti, laži i licemerja onih koji se Njime zaklinju.
Na kraju, u Dražnju će biti asfalta. Ali taj asfalt, položen na temelju laži, zauvek će biti mrlja. Ne na časti meštana, već na mantiji onih koji su zaboravili kome zapravo služe.
Za Žig info:
Željko Matorčević
Naslovna: Ilustracija: Žig info/veštačka inteligencija
