Проф. др Слободан Цвејић, потпредседник Србија центра (СРЦЕ) и народни посланик, изјавио је да је највеће достигнуће рада Владе Ђура Мацута током првих 100 дана повећана репресија, наставак коруптивних пројеката као што је ЕXПО и свесна предаја извршне власти у руке ненадлежном председнику државе.
Он је нагласио да није битно како се зове премијер или министар све док се трпи Вучићева узурпација свих институција, па и ону коју води Мацут.
„О делу Мацутове погодбе да води „владу у сенци“ сазнали смо када је откривено колико је коштала вила на Звездари, која му је, по свему судећи, купљена као улазница за високо друштво корумпираних кадрова СНС. Цену уласка у то друштво плаћа упадљивом анонимношћу и пристајањем да се одлуке усвајају и спроводе далеко од очију јавности. Првих 100 дана Мацута и групе људи, које је тешко назвати Владом, већ пре извршним одбором Вучићевог кабинета, обележила је повећана репресија према студентима и грађанима, хапшења која су личила на отмице, неидентификована полиција за коју се сумња да су батинаши СНС преобучени у униформе, као и притисак на академску заједницу да прихвати подрум, као место у друштву које јој је Вучић наменио“, рекао је Цвејић и додао да не сме да се заборави да ниједан студентски захтев није испуњен.
„Уместо испуњења тих најосновнијих захтева, који се у суштини тичу корупције која је убила 16 људи у Новом Саду, добили смо отварање тунела за чију грађевинску безбедност гарантују лекари. Храна је наставила да поскупљује, ускоро ће и струја. Мацут је могао да промени курс Владе, али није хтео и у томе је одговорност коју носи. Ћутао је чак и онда када га као премијера нису звали на састанке врха полиције са ненадлежним Вучићем“.
Цвејић је истакао да би једини Мацутов оправдани потез био да поднесе оставку.
„Он има историјску прилику да раскринка Вучићеву државну криминалну хоботницу и отвори врата за демократске промене у Србији. Уколико то не учини и не постане сведок сарадник остаће оно на шта је пристао пре 100 дана – саучесник у Вучићевом злочину уништавања српске државе и друштва“.
