Studenti se ne mogu pozivati na blokade kao osnov da im se odobri status mirovanja za tekuću školsku godinu, jer su fakulteti u međuvremenu počeli da rade, kažu za Danas sagovornici sa Beogradskog univerziteta, povodom tumačenja odredbe Statuta Univerziteta kojom je ta mogućnost bila data.
Nedoumice ko i pod kojim uslovima može da “zamrzne” godinu nisu otklonjene ni pravnim tumačenjem koje je sa Univerzitetima stiglo fakultetima, a oni ga prosledili studentima.
“Problem je što smo mi svi na Senatu mislili da po osnovu vanredne situacije možemo da odobrimo mirovanje studentima za ovu školsku godinu, pravnici su međutim rekli da to ne može. Tražili smo da nam napišu bilo kakvo smisleno objašnjenje i dobili smo ovo tumačenje koje i dalje nije jasno”, komentariše jedan od dekana.
Podsetimo, u pomenutom tumačenju je precizirano da je odluka o izmenama i dopunama Statuta Univerziteta u Beogradu stupila na snagu 17. juna 2025. godine i ne može se primenjivati na celu školsku godinu koja je započela 1. oktobra 2024. godine, jer bi to bila retroaktivna primena propisa.
“Međutim, ona se može primenjivati ukoliko posle njenog stupanja na snagu nastane ili postoji nemogućnost ostvarivanja prava i obaveza definisanih studijskim programom usled okolnosti koje se nisu mogle predvideti, izbeći ili otkloniti ili nastanu drugi opravdani slučajevi zbog kojih se može odobriti mirovanje prava i obaveza. Ukoliko su se okolnosti zbog kojih je bilo nemoguće ostvarivanje prava i obaveza definisanih studijskim programom otklonile, nema mesta odobravanju mirovanja po tom osnovu”, piše u obaveštenju iz koga, prema mišljenju naših sagovornika, sledi da studenti u zahtevu za mirovanje ne mogu navesti kao razlog blokade jer je počela nastava.
Ipak, ostavljena je mogućnost da se status mirovanja može odobriti u „drugim opravdanim slučajevima“, a koji su to konkretno slučajevi, kao i trajanje perioda za koji se odobrava mirovanje, ceni svaki postupajući organ na visokoškolskoj ustanovi.
Prema nekim tumačenjima, student u molbi za odobravanje mirovanja može da navede okolnosti koje su nastale kao posledica obustave nastave na fakultetu – da je recimo zbog toga morao da otkaže stan ili da se zaposli, pa ga to sprečava da sada pohađa nastavu.
A da li će mu po tom osnovu biti odobreno mirovanja procenjivaće pravne službe svake visokoškolske ustanove za sebe.
“Podnosilac zahteva za mirovanje treba da navede činjenice na kojima zasniva svoj zahtev. Činjenice je potrebno dokazivati osim ukoliko su opštepoznate. Šta će se u konkretnom slučaju smatrati neophodnim i dovoljnim dokazom, zavisi od prirode činjenica, ali i stava postupajućeg organa na visokoškolskoj ustanovi”, piše u dopisu koji je stigao sa Univerziteta.
Na pitanje šta da rade studenti koji bi hteli da uzmu status mirovanja, jedan od naših sagovornika kaže da je najbolje da kontaktiraju upravu fakulteta i da sa njom pokušaju da pronađu rešenje, jer pravno tumačenje, ovako kako je napisano, otvara prostor za različite interpretacije.
U to smo se i sami uverili iz razgovora sa našim sagovornicima koji su davali oprečne odgovore na neka pitanja. Kažu i da su, nezavisno od promena Statuta UB, fakulteti različito postupali.
Bilo je, recimo, primera da student traži mirovanje u letnjem semestru, a pravilnikom je predviđeno da se može mirovati samo godina, pa su na nekim fakultetima poništavali ispite koje je student položio u januaru i februaru da bi dobili mirovanje, a na nekim visokoškolskim ustanovama nisu.
Ono o čemu treba voditi računa, a što je navedeno u pravnom tumačenju, je da za vreme mirovanja student nema prava studenta, te nema ni pravo na povlastice koje proizlaze iz statusa studenta (stipendiju, kredit, studentski dom, subvencionisanu cenu ishrane u menzama itd.) odnosno za vreme mirovanja student gubi ta prava, ukoliko ih je ranije stekao. Dakle, ko je živeo u domu moraće da se iseli, ko je primao stipendiju neće je dobijati tokom mirovanja.
Sem toga, vreme mirovanja se računa u ukupne godine studiranja prilikom rangiranja za studentske domove, stipendije i kredite.
Status mirovanja ne utiče na obavezu studenta da plati školarinu. Ukoliko se odobri mirovanje na period od jedne godine, student je dužan školarinu samo za jednu školsku godinu. Ukoliko se odobri mirovanje na kraći period u okviru iste školske godine, student je dužan celu školarinu za tu školsku godinu.
Profesori savetuju da se studenti što pre uključe u praćenje nastave i pohađanje ispita i da iskoriste olakšice koje daju fakulteti. Neke visokoškolske ustanove su već donele odluke u interesu studenata poput toga da se ispiti mogu polagati svakog meseca, da su ukinuli uslove za polaganje koji su u redovnim okolnostima postojali ili su omogućili da se ispit polaže iz više delova.
Profesori se slažu da mnogi studenti neće moći da “očiste” godinu zbog kratkog vremena do završetka tekuće školske godine i da će se “gomilanje” ispita osetiti naredne akademske godine.
Neki veruju da će fakulteti morati da razmišljaju o olakšicama i iduće školske godine kako bi se premostile posledice višemesečnih blokada fakulteta.
Podsetimo, da su i dalje na snazi svi drugi razlozi zbog kojih student može da podnese molbu za mirovanje, a oni su precizno navedeni u Zakonu o visokom obrazovanju i statutima visokoškolskih ustanova.
Zašto je menjan Statut?
U članu Statuta UB koji je dodat blokade se ne pominju eksplicitno već je kao osnov za mirovanje upotrebljena sintagma “okolnosti koje se nisu mogle predvideti”. Na pitanje zašto je menjan Statut ako sada razlog za mirovanje ne mogu da budu blokade, nezvanično nam je objašnjeno da se pretpostavilo da će blokade trajati do kraja tekuće školske godine i da je nova odredba uneta kako bi se našao izlaz za tu situaciju.
Foto FoNet Sofija Vukajlović
V.A Danas
