Проректор Универзитета у Београду Небојша Бојовић је сваке године потписивао Извештај о безбедности железничког саобраћаја који је усвајала Скупштина акционара компаније „Инфраструктура железнице Србије“.
У Статуту Акционарског друштва за управљање јавном железничком инфраструктуром ”Инфраструктура железнице Србије”, у члану 16. у којем је одређено шта су надлежности Скупштине акционара, у ставу 20. стоји да овај орган ”усваја извештај о безбедности железничког саобраћаја”.
Према информацијама које си ми доставили узбуњивачи, Бојовић је позитиван извештај о безбедности железничког саобраћаја, који обухвата трасе пруге и објекте као што су железничке станице, потписао у јуну 2024. године, месец дана пре него што су ”сви грађевински радови на железничкој станици Нови Сад били завршени 5. јула 2024. године”, како је Бојовић утврдио другим извештајем и око пет месеци пре пада надстрешнице.
Улога Небојше Бојовића у управљању компанијом „Инфраструктура железнице Србије“ није уопште занемарљива и скоро је једнака улози директора. У члану 14. Статута се каже да су органи компаније ”Скупштина и Одбор директора”.
Зато је потпуно нејасно да Бојовић, који је водио Скупштину, потписивао све одлуке и био укључен у рад предузећа тако што је рецимо Извештајем о безбедности железничког саобраћаја гарантовао безбедност, тако што је Извештајем о реализацији циљева Инфраструктуре за период од 1. јануара 2024. године до 30. јуна 2024. године, у име предузећа, констатовао да су ”5. јула 2024. године сви грађевински радови на железничкој станици Нови Сад завршени” и усвајањем Уговора о коришћењу јавне железничке инфраструктуре, којим је гарантована безбедност путника на свим пругама и свим железничким станицама укључујући железничку станицу Нови Сад, није ни позван од стране Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду да буде саслушан, макар као грађанин.
Јасно је да је Бојовић уживао посебну заштиту у поступку који се води поводом пада надстрешнице у Новом Саду и да је позив на давање изјаве који му је упућен учињен про форме и то тек после притиска јавности због доказа које свакодневно објављујем.
Све доказе које објављујем може лакше од мене да прибави тужилаштво. Међутим, тужилаштво их нема јер није ни желело да их прибави? Једино то могу да закључим.
