Организација „ЗА кров над главом“ оценила је да је још нејасно да ли ће се најављене измене Устава, којима би требало да се заштитити право на дом, односити на људе који се споре око имовине која им је једини дом, на такозвана „трећа лица“ у извршном поступку и на многе којима је право на дом угрожено због дуга.
Организација „ЗА кров над главом“ навела је у саопштењу да је слика измена Устава, након објашњења министра правде Ненада Вујића, „знатно лошија него што је првобитно изгледала“.
Вујић је објавио да ће најављена измена заправо само ускладити Устав са чланом Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, што је само по себи непотребан корак, јер је Србија ту конвенцију ратификовала још 2003. године, па је део српског правног система већ више од 20 година, поручили су из здружене акције.
Према објашњењу министра Вујића, у складу са праксом Европског суда за људска права ће се утврђивати да ли је извршење „социјално оправдано“ и неће се спроводити ако за то постоје хуманитарни разлози, а организација „За кров над главом“ указује да је, на основу њеног искуства, заштита права на дом коју тај суд пружа врло рестриктивна.
Према наводима те организације, број људи који су успели да се заштите од исељења пред Европским судом мањи је од један одсто од укупног броја људи који су јој се обратили.
„Уз генералну примедбу коју смо већ више пута изнели – да кршење права на дом није ни једини, а већ одавно ни најчешћи извор неправде у приватизованом извршном поступку, и да без укидања приватних извршитеља и враћања извршног поступка под пуну судску контролу нема озбиљног разговора о било каквим побољшањима – нарочито смо забринути како ће се тачно одлучивати у којој ситуацији јесте, а у којој није ‘социјално оправдано’ спроводити извршење над јединим домом“, поручила је организација „ЗА кров над главом“.
Уколико та одлука припадне извршитељима „оваквим какви су данас“, број људи које ће промена Устава ефективно заштити биће мањи чак и од оног броја на које ће се заштита декларативно односити, указала је та организација.
„Оно што и након објашњења министра правде остаје нејасно је да ли ће се најављена заштита права на дом односити само на оне грађане којима је ово право угрожено ‘због дуга’, или свима онима које Закон о извршењу и обезбеђењу (ЗИО) назива ‘дужницима’, као и онима који су у ЗИО дефинисани као ‘трећа лица’“, наведено је у саопштењу.
Здружена акција је позвала предлагаче најављених измена Устава да буду максимално прецизни и отворени када говоре о заштити права на дом коју намеравају да успоставе.
Ненад Вујић Фото: БЕТАПХОТО/МИЛАН ОБРАДОВИЋ