Активисти и новинари Илир Гаши, Вукашин Обрадовић, Тамара Скрозза и Антонела Риха поднели су Европском суду за људска права представку после кампања Пинка и Информера у којима су означени као непријатељи државе и оптужени за припрему атентата на Александра Вучића и рушење уставног поретка. Суд у Стразбуру је сматрао да нису искористили сва правна средства, као што су жалбе РЕМ-у и покретање поступка због увреда. Суткиња Паулин Коскело је издвојила мишљење, рекавши да је гласала за овакву одлуку са доста оклевања и да није имала довољно информација
Седмочлано судско веће Европског суда за људска права донело је данас једногласну пресуду да Србија није прекршила члан 10 Европске конвенције за заштиту људских права у случају који су пред судом у Стразбуру против државе Србије поднели активиста Илир Гаши, новинар Вукашин Обрадовић и новинарке Тамара Скрозза и Антонела Риха.
Они су представку Суду у Стразбуру поднели 2019. године због кршења члана 10 Конвенције који штити и гарантује слободу изражавања.
Пре тога су били мете кампања које су против њих водили Пинк, телевизија са националном фреквенцијом, и провладин таблоид Информер, оптужујући их за припрему атентата на тадашњег премијера Александра Вучића, те да су као група завереника ковали заверу против државе и за рушење уставног поретка, а све то по налогу Европске уније и Сједињених Држава.
Они су се обратили Суду у Стразбуру позивајући се на то да су исцрпли сва правна средства и све судске инстанце у Србији, наводећи да су тужилаштво и Уставни суд Србије одбили да ове нападе процесуирају и заштите их од претњи и медијских кампања против њих.
Подносиоци представке посебно су истакли да је образац одмазде против познатих критичара Владе у Србији допринео стварању непријатељског окружења за слободно изражавање и отворену дебату.
Због тога су заштиту потражили пред Европским судом.
Суд је, међутим, упркос томе што је прихватио ову представку (иначе прихвата тек 2-3% поднетих) ипак утврдио да активисти и новинари нису искористили све правне могућности, као што су жалба Регулаторном телу за електронске медије или покретање поступка због увреде.
Овакве примедбе говоре да Европски суд за људска права вероватно није имао довољно информација о томе какве одлуке редовно доноси РЕМ.
Истовремено, подносиоци представке су у Србији оптужени за рушење уставног поретка и припрему атентата и немира у Србији. Какве то везе има са поступком због увреда, на које их Суд упућује?
На недостатак информација се жалила и суткиња Паулин Коскело. Она је гласала за овакву пресуду, али је издвојила своје мишљење, рекавши да је свој глас дала „уз доста оклевања”.
Суткиња Коскело је истакла да је са забринутошћу примила информације о стању медијских слобода и слободне дебате у Србији.
„Чак и када у њих није укључен отворени говор мржње, дела која се своде на застрашивање, клеветничке кампање или друге облике константног узнемиравања усмерених на друге због њиховог коришћења слобода према члану 10. Конвенције, разумно је захтевати реакцију правне државе и заштиту жртава”, истакла је суткиња Коскело у издвојеном мишљењу.
Истовремено, она каже да у представци и материјалима које су добили није имала довољно информација, те се ипак „из опреза” одлучила да гласа за то да Србија ипак није прекршила члан 10 Конвенције.
Пресуду су донели председник судског већа Јон Фридрик Кјолбро и чланови Карло Ранцони, Бранко Лубарда, Паулин Коскело, Јован Илиевски, Ђилберто Феличи и Дијана Серку.
Целу пресуду можете прочитати овде.
ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА ПОДНОСИЛАЦА ПРЕДСТАВКЕ ПОВОДОМ ОДЛУКЕ ЕВРОПСКОГ СУДА
Европски суд за људска права у Стразбуру данас је објавио одлуку да у случају који смо покренули, држава Србија није прекршила члан 10 о слободи изражавања Европске конвенције, због тога што није обезбедила заштиту новинара и активиста од кампање таргетирања коју су спроводили поједини медији.
По налазу Суда, ми као подносиоци представке нисмо искористили „расположиве ефикасне правне лекове”, попут обраћања РЕМ-у и суду ради накнаде штете. Суд је такође изнео став да поступање домаћег тужилаштва није било нерезонско нити арбитрарно, те да је исправно одлучило да одбаци нашу кривичну пријаву.
Подсећамо да смо у јуну 2016. у таблоиду Информер, на ТВ Пинк и више других медија, били оптужени за покушај насилног збацивања режима и за планирање атентата на тадашњег премијера Александра Вучића. У групи наводних завереника, поред потписника, нашли су се и Борка Павићевић, Зоран Кесић, Немања Ненадић и Бранислав и Сергеј Трифуновић.
Покренули смо поступке пред домаћим институцијама како бисмо одбранили право на слободу говора и скренули пажњу јавности на чињеницу да у овдашњим медијима свако ко аргументовано критикује власт може без икаквог основа да буде јавно оптужен за најтежа кривична дела – у нашем случају, за дело за које је запрећена затворска казна од 40 година.
Разлог због којег смо поднели представку Суду у Стразбуру, управо је чињеница да правна средства која су на располагању нама и нашим колегама нису ефикасна. Да није тако, таблоиди не би изгледали овако како изгледају, а новинари и активисти не би били њихове свакодневне жртве.
То је видљиво и из издвојеног мишљења судије Коскело која је правилно оценила размере проблема, препознајући озбиљност упућених оптужби од стране провладиних медија које превазилазе уобичајену увреду, те опасност по демократску дебату и размену мишљења коју тако „агресивна, потенцијално токсична и застрашујућа дискредитујућа кампања” за собом носи.
Грађанску парницу коју смо могли да покренемо, нисмо покренули, зато што нам примарни циљ није била заштита нас самих, нити накнада штете, већ деловање у јавном интересу, да би се заштитило право на слободу изражавања и крхка демократија у Србији.
Ми ћемо нашу борбу наставити и позивамо све да нам се у томе придруже. Ако изгубимо слободу говора, изгубићемо и све друге слободе.
Илир Гаши
Тамара Скрозза
Антонела Риха
Вукашин Обрадовић
Перица Гуњић Цезоловка
