Пре 20-30 година, многе повреде у спорту су значиле крај каријере. Спортисти су често били приморани да се пензионишу, а у многим случајевима чак и пре него што постигну значајан успех, због повреда. Данас, захваљујући медицини и третманима, многе од тих повреда се успешно лече за свега пар дана или недеља.
У данашње време, ни навијачи ни кладионичари који се кладе на спорт на легалним платформама, представљеним на сајту експерата за клађење legalbet.rs, више не стрепе да ће њихов омиљени играч завршити каријеру због повреде. Ево неколико примера који су некада били озбиљни проблеми, а данас су само блага зачкољица.
Менискус: Опоравак за 6 недеља
Кидање менискуса је једна од најчешћих повреда код спортиста. Ово се дешава када се јастучић направљен од хрскавице покида. Он се налази између бутне кости и голењаче и служи да амортизује притисак између ове две кости.
Некада су овакве повреде значиле крај — као у случају Брендона Роја, троструког учесника NBA All-Star мечева, који је 2010. покидао менискус десног колена и већ следеће године завршио каријеру. У најбољем случају спортиста би провео месеце на клупи, а трајно оштећење колена био је велики ризик.
Данас, ситуација је другачија. На пример, Новак Ђоковић је 2024. године оперисао менискус, али се брзо опоравио и већ после неколико недеља наступио на Вимблдону. Спортисти са овом повредом враћају се на терен за свега 6 недеља.
Решење је артроскопија — процедура у којој доктор прави мали рез на колену и убацује камеру, али и хируршке инструменте у сам зглоб. Смањује се траума и физикална терапија креће 1-2 дана након процедуре. Спортиста се враћа на тренинге у року од 4-6 недеља.
Предњи укрштени лигамент: Повратак на терен за 6 месеци
Уколико је спортиста повредио предњи укрштени лигамент, у прошлости крај каријере је био загарантован. Повреде овог типа су се најчешће дешавале, и данас су честе, у фудбалу, скијању и кошарци.
Пол Лејк, млади таленат Manchester Cityја, покидао је предњи укрштени лигамент 1990. године и, упркос операцији и покушајима повратка, одиграо је само четири утакмице пре него што се повукао из фудбала 1996.
Данас, спортиста се враћа на терен у року од 6 месеци. Мада, у неким случајевима опоравак може да потраје и 9-10 месеци.
Решење је реконструкција тетива. Узимају се лигаменти из тела пацијента, најчешће тетива задње ложе. Захваљујући процедури, шансе за потпуни опоравак се драстично повећавају. Поред саме операције, примењује се физиотерапија. Кондииција се постепено побољшава и спортиста се враћа у свет спорта.
Пример Хектора Белерина из 2019. године то потврђује — након што је покидао предњи укрштени лигамент, вратио се на терен већ после девет месеци.
Повреде колатералних лигамената колена: До 6-10 недеља на клупи
Повреде медијалног колатералног лигамента су биле јако честе и данас се дешавају код фудбалера и скијаша. Нажалост, и други спортисти као што су кошаркаши, одбојкаши и тркачи су у повећаном ризику.
Пре 2-3 деценије повреда овог типа би приморала спортисту да мирује месецима. Већи проблем је био то што спортиста би често изгубио стабилност зглоба и окончао каријеру. На пример, познати амерички квотербек Том Брејди је покидао колатерални лигамент током утакмице 2008. године и на терен се вратио тек следеће сезоне.
Данас се у третманима ове повреде користе специјалне ортозе и физиотерапија. Играчи могу да се врате на тренинге за свега 6 недеља. Мада, опоравак зависи и од озбиљности повреде и тежине спортисте те може бити и до 12 недеља дуг.
У тим случајевима примењују се и хируршке интервенције које служе за реконструкцију лигамента. Такође, потребно је да се спортиста мобилизује што је раније могуће и почне са вежбама јачања убрзо након процедуре.
Недавни пример — Леброн Џејмс, који је у априлу 2025. задобио сличну повреду колена. Прогнозирано му је 5 недеља опоравка, али су већ после 3 недеље фанови коментарисали снимак на коме спортиста весело игра на забави.
Повреде леђа и карличног појаса
Повреде овог типа су биле јако честе код дизача тегова, тркача и гимнастичара. Пре две или три деценије многи спортисти би завршили каријеру са хроничним боловима.
Сужавање простора око кичмене мождине или још чешће око коренова нерава била је јако честа повреда. Остали примери укључују дискус хернију, пуцање дискова између пршљенова и повреде сакроилијакалног зглоба.
Узмимо, на пример, Џефа Мајклса — америчког олимпијског дизача тегова из 80-их и 90-их, који је патио од повреде леђа због које је пропустио такмичења готово 18 месеци и никада се није вратио на врхунски ниво.
Данас се користе разне методе како би ове повреде биле саниране што је пре могуће. На пример, данас проста, а некада чудесна магнетна резонанца има велики утицај у детектовању проблема и проналажењу потенцијалних метода лечења.
Ту је и електростимулација мишића која је напреднија и често употребљавана. Операције које захтевају минималну инвазију се такође користе. Чак и терапија матичним ћелијама се користи код спортиста и показала се веома успешном.
Захваљујући модерној медицини, спортисти могу да се врате на терен за пар недеља, док у ретким случајевима опоравак траје пар месеци.
Пример за то је Мат Фрејзер — познати CrossFit атлета који је 2009. године доживео два прелома пршљена L5. Одбио је традиционалну спиналну фузију и изабрао експерименталну операцију са протеинском сунђером, плочицама и шрафовима. После око годину дана рехабилитације, вратио се у такмичарску форму и наступао на националним првенствима.
Закључак
Пре 30 година многе повреде у спорту су значиле крај каријере. Данас, многе од тих повреда се успешно лече за свега пар недеља и спортисти се враћају на терен јачи него икада.
Шансе су велике да ће у блиској будућности практично све повреде бити безопасне и спортисти ће моћи да се потпуно опораве и врате на терен за пар недеља или чак пар дана.
