Предлог измене Кривичног законика у себи садржи предлог увођења новог кривичног дела – обљубе без пристанка, за који је запрећена блажа казна затвора од три до 12 година.
Феминистичке организације заједно са једним делом јавности бурно су реаговале на потенцијално увођење новог дела, за које постоји бојазан да ће заменити кривично дело силовање. Међутим, непознато је да ли увођење обљубе без пристанка може имати икакве позитивне стране или може само додатно закомпликовати процесуирање осуђених за силовање.
Обљуба без пристанка би у пракси значила блажи облик силовања, који би се односио на случајеве у којима жртва није пружила отпор. Такође, за ово кривично дело предвиђена је и блажа казна од постојеће за силовање а која се креће од пет до 15 година затвора, док у случају смрти жртве она може бити и доживотна, како преноси портал нова.рс.
Правница Аутономног женског центра (АЖЦ) Вања Мацановић објашњава за Данас да постоји обавеза државе Србије у складу са системским конвенцијама да измени дефиницију кривичног дела силовања.
„Србија има застарелу дефиницију кривичног дела силовања која подразумева употребу силе или претњу да ће се сила употребити, а то индиректно значи да жртве треба да пружају отпор. Ако не пружају отпор, пракса сматра да су се сагласиле са делом. И у тим случајевима мислим се најчешће и даље не води поступак по пријави за силовање“, указује Мацановић.
Каже да је ова застарела дефиниција била заступљена у већини европских земаља, због чега је Европски суд за људска права стао на становиште да дефиниција није адекватна, због свега што се сада зна кроз шта пролазе жртве силовања.
Додаје да је Министарство правде покушало да уведе обљубу без пристанка и 2016. године.
„Зауставили смо то 2016. године, тада је министарка Нела Кубуровић повукла тај предлог из Скупштине и сада после девет година нам се враћа исти тај предлог. Обљуба без пристанка је нешто што је Хрватска била увела, такође усклађујући се са Истанбулском конвенцијом, 2012. године и то кривично дело су онда обрисали 2019. године зато што је показало какве све проблеме у пракси прави“, наводи Мацановић.
Објашњава да је у Хрватској увођење обљубе без пристанка довело до тога да се више ништа не гони као кривично дело силовања, све је отишло у лакше и блаже кривично дело обљубе без пристанка.
„Овај потез Министарства правде је једно кукавичје јаје које нам подмеће, под маском како се на овај начин усклађујемо с Истанбулском конвенцијом, а суштински добијамо горе и лошије законско решење које ништа добро неће донети, осим што ће се привилеговати учиниоци силовања“, оцењује Мацановић.
Кад су у питању жртве,наша саговорница сматра да се за њих ништа у смислу тортуре које пролазе приликом пријављивања и самог поступка неће изменити.
„Оно што ће за жртве бити последица јесте да неко дође до осуђујуће пресуде или да пресуда буде врло блага, у смислу изречене казне, да жртве могу да се питају зашто су себе излагале тортури кривично-правног система да би неко прошао са ужасно благом казном. Што се тиче друштва као целине, ми на тај начин нећемо зауставити силоватеље. Неће се постићи ово што држава препакира, сада ми уводимо доживотну казну за кривично дело силовање, што је супер, али нећемо имати ни једно дело које ће се гонити као силовање, већ ће све отићи у суштински блаже дело“, закључује Мацановић.
Драгана Ракић, заменица председника Демократске странке, наводи да у држави где полицајци прете силовањем студенткињама, где полиција у својим станицама скида жене до голе коже и претреса их само зато што су учеснице мирних протеста, не изненађује најава измене Кривичног законика и увођење новог кривичног дела „обљубе без пристанка“ за коју је предвиђена блажа казна.
„Не постоји ‘блажи облик’ силовања. Сваки сексуални чин који није заснован на слободном пристанку јесте силовање, а свако разводњавање ове дефиниције није правна реформа, већ опасно повлађивање насиљу и директно угрожавање жена. Предлог да се уведе ново кривично дело које би подвело обљубу без пристанка под блажу категорију није усклађивање са Истанбулском конвенцијом и њиме се не штите жртве, већ починиоци злочина“, указује Ракић.
Сматра да у друштву где се већ тешко пријављује сексуално насиље, порука коју овакав предлог измене закона шаље женама је јасна: да нису довољно уверљиве, да се нису „довољно бориле“ против насилника, да се њихово „не“ и даље може тумачити као „да“.
„Таква порука је дубоко погрешна и неприхватљива. Бројеви то потврђују. Према подацима Аутономног женског центра, тужилаштво је 2009. године покренуло 177 истрага за силовање, које су довеле до 77 осуђујућих пресуда. Четврт века касније, 2024. године, вођено је свега 68 истрага, са само 25 осуда. У паду су и пријаве и пресуде – али сигурно не и број силовања. Нажалост, сигурне смо да то није зато што је насиља мање, јер смо насиљем свакодневно окружене са свих страна, већ зато што је поверење у систем и државне институције урушено. Закон не сме да релативизује насиље. Режим Александра Вучића жели да избрише ту границу – ми то не смемо и нећемо да дозволимо. Изборићемо се за правду и за сигуран и безбедан живот сваке девојчице, студенткиње и жене“, закључује Ракић.
Према важећем Кривичном законику Републике Србије, силовање је дефинисано као обљуба или са њом изједначен чин извршен употребом силе, претње да ће се непосредно напасти живот или тело нападнуте особе или њој блиске особе, као и злоупотребом беспомоћног стања жртве.
У последњим изменама законодавац је проширио заштиту тако да се као силовање третира и ситуација у којој се сексуални чин извршава над особом која није у могућности да пружи пристанак (нпр. услед болести, несвестице или других околности).
За кривично дело силовања запрећена је казна затвора од три до дванаест година, док се у случају када је дело учињено према малолетном лицу казна креће од пет до петнаест година. Када је жртва дете, односно особа млађа од 14 година, предвиђена је казна од десет до двадесет година затвора. Најтежи облици, попут оних када је дело извршено од стране више лица, на нарочито свиреп начин или ако је жртва услед напада задобила тешке телесне повреде или смрт, могу резултирати казном затвора и до четрдесет година. Поред тога, закон омогућава и строже санкционисање у случајевима поновљеног извршења, као и када последице остављене на жртву имају нарочито тежак и дуготрајан карактер.
Foto: Beta/Dragan Gojić
Нађа Вукајловић Данас
