На данашњи дан, 9. октобра 2018. године, уредник портала „Жиг инфо“ Жељко Маторчевић брутално је претучен. Седам година касније, док се обележава још једна тужна годишњица, име нападача и даље је непознато, а истрага тапка у месту. Остаје само горко питање: да ли се случај намерно држи у фиоци?
Гроцка, Србија – Прошло је тачно седам година од дана када је Жељко Маторчевић, главни и одговорни уредник портала „Жиг инфо“, нападнут и пребијен због свог новинарског рада. Овај напад био је само увод у серију притисака и насиља усмерених на редакцију која се усудила да истражује корупцију локалних моћника.
„До дана данашњег не знам ко је нападач, као ни да ли се уопште истрага води“, каже Маторчевић поводом седме годишњице напада. Његова изјава одзвања као оптужба против система који није успео, или није желео, да заштити новинара и пронађе кривце.
Осећај неправде је још већи када се догађаји ставе у шири контекст. Само два месеца након што је Маторчевић претучен, 12. децембра 2018. године, догодио се још страшнији злочин. Кућа његовог колеге, новинара Милана Јовановића, запаљена је до темеља, а он и његова супруга једва су извукли живу главу.
Маторчевић је уверен да су ова два случаја нераскидиво повезана. „Да су полиција и тужилаштво пронашли мог нападача, спречили би паљење куће колеге Јовановићу“, тврди он, указујући на то да је нереаговање државе на први напад послало поруку насилницима да могу да наставе, и то још бруталније.
За паљење куће Милана Јовановића, након дугог и мукотрпног судског процеса, као налогодавац је осуђен тадашњи председник општине Гроцка и високи функционер Српске напредне странке, Драгољуб Симоновић. Та пресуда потврдила је оно на шта су новинари „Жиг инфа“ годинама упозоравали – да иза напада стоји спрега политике, моћи и криминала.
Иако је Симоновић осуђен за случај Јовановића, налогодавци и извршиоци напада на Маторчевића остају заштићени велом ћутања.
„Зна се ко је налогодавац и на колегу Јовановића, а то је бивши председник ГО Гроцка и ОО СНС-а Драгољуб Симоновић. Из исте кухиње је и нападач на мене, али је он вероватно данас потребан да се обрачунава на улицама са студентима који се боре за бољу будућност“, огорчено закључује Маторчевић, износећи тешку оптужбу да су насилници, уместо да буду у затвору, постали алат у рукама власти. „Сматрам да ће се нападач на мене пронаћи тек када падне ова власт, јер он је сада под њиховом заштитом.“
Случај Жељка Маторчевића остаје мрља на образу српског правосуђа и опомена целокупном друштву. Све док нападачи на новинаре слободно шетају улицама, слобода медија и безбедност јавних говорника остаће само мртво слово на папиру. Седам година је прошло, а питање је и даље исто: Ко сме да бије новинаре у Србији и зашто му држава то дозвољава?
Насловна: Јасмина Добриловић
