Директор Гачић је током обиласка школе признао да проблеми постоје, али је истакао да ситуација није толико драматична као што су је поједини родитељи представили.
„Постоје проблемчићи, али није баш тако како се наводи. Није тачно да се сала за физичко не може користити због прокишњавања, нити да су деца евакуисана из библиотеке,“ изјавио је Гачић.
Он је новинару показао библиотеку, где су видљиви трагови подливања воде, али како тврди, до тога долази само током екстремно јаких киша, а школа чини све што може да то санира.
Пет година борбе за легализацију као предуслов за санацију
Кључна препрека за било какву озбиљнију реконструкцију, према речима директора, била је нелегалност самог објекта.
„Прошле године смо, након пет година борбе, коначно успели да легализујемо школску зграду. То је био основни корак како бисмо уопште могли да конкуришемо за средства за реконструкцију крова“, објаснио је Гачић.
Сада, када је школа легализована, отворен је пут да се од Секретаријата за образовање и Министарства просвете тражи новац за нови кров. Лимeни кров на школи стар је 35 година и одавно је зрео за замену. Како би се процес убрзао, директор је у сарадњи са родитељима већ ангажовао фирму из Калуђерице да изради процену трошкова реконструкције. Са тим папиром ће, каже, изаћи пред надлежне.
Највећа школа, а брига најмања?
Оно што посебно забрињава јесте чињеница да је ОШ „Никола Тесла“ у Винчи највећа основна школа у Србији по броју уписаних ученика. Управо због тога, очекивало би се да ова школа буде приоритет за улагања. Међутим, из разговора са директором стиче се утисак да је помоћ надлежних институција минимална.
„Имам утисак да се Министарство просвете и Секретаријат за образовање Града Београда не труде довољно, не само за ову, већ и за друге школе. Ова школа би морала да буде приоритет. Недопустиво је да у 21. веку говоримо о капању са крова у установи са највише ђака у земљи“, утисак је новинара након посете.
Директор је поменуо да општина Гроцка показује вољу да помогне у решавању проблема. Ипак, без конкретне финансијске подршке републичких и градских власти, све се своди на привремена решења и „залицкавање“ проблема.
Позитиван помак, али крај се не назире
Приликом обиласка учионица, које је новинар насумично бирао, установљено је да вода у славинама постоји, иако је притисак нешто слабији, што је проблем у целом насељу. Школа јесте видно дотрајала – објекат је у употреби од 1990. године – али стање није катастрофално, пре свега захваљујући труду запослених и родитеља.
Закључак је јасан: воља директора Драгољуба Гачића да реши проблеме постоји. Његова одлука да позове медије и транспарентно говори о свему је за сваку похвалу и представља корак напред. Међутим, док год они који држе касу – Министарство и Секретаријат – буду „давали новац на кашичицу“, највећа српска школа ће наставити да се бори са старим кровом и новим кишама.
За Жиг инфо Жељко Маторчевић
