Данас је Светски дан хране. У свакодневној друштвеној и политичкој кризи у којој је наша земља, чини се да заборављамо да је ова најосновнија животна потреба многима у нашој земљи недоступна или ограничено доступна. Нажалост, многи грађани и грађанке Србије и даље нису у могућности да себи приуште довољно квалитетну исхрану за достојанствен живот.
Уз то, велики број људи ипак успева да обезбеди адекватан ниво исхране, али због високих цена хране мора да се лиши других животних потреба. Раст трошкова живота и, посебно, исхране у протеклих неколико година достигао је размере због којих је за значајан број људи у Србији изазов – прегурати још један дан.
Игнорисање проблема високих цена хране од стране владајуће елите додатно је утицало на пораст незадовољства економском ситуацијом. Тек пре месец и по дана режим је посегнуо за мерама ограничења трговачких маржи. Као што је Зелено-леви фронт тада упозоравао, ова мера је имала вишеструко слабији ефекат од оног који су највиши представници власти најављивали.
У том контексту, члан Програмске групе ЗЛФ за борбу против друштвених неједнакости и истраживач-сарадник на Институту друштвених наука, Васко Келић истиче да је у претходном месецу „месечни пад цена хране и безалкохолних пића износио 4,5 процената, што је више него три пута нижа вредност од оне коју је најављивао председник Вучић“. Келић додаје да је, пак, у односу на исти месец претходне године, ниво цена хране у Србији чак порастао за 1,7 посто. То говори да Вучићеве мере нису успеле да храну учине приступачнијом грађанима него што је она била пре само годину дана, а да не говоримо о ранијим периодима.
Зелено-леви фронт је, стога, пре неколико недеља представио предлог мера које ми видимо као најбољи пут за олакшање трошкова за исхрану. Прва од тих мера подразумева увођење ваучера за исхрану са 15 посто попуста за половину најсиромашнијих грађана и грађанки Србије, налик програму који у САД постоји већ више од 80 година. Та мера би обухватила највећи део студената, пензионера, незапослених особа и лица са нижим примањима, који су под највећим ударом високих цена хране. Другом мером ЗЛФ – против последица високих цена хране – прошириле би се надлежности Комисије за заштиту конкуренције. Наиме, тренутна ситуација је таква да већ више од годину ово тело нема никаквих мера против трговинских ланаца у оквиру раније покренутих поступака. Због тога предлажемо ограничење времена у ком Комисија мора да донесе одлуке за отклањање штетних монопола. Коначно, трећа мера тражи већа улагања у продуктивност производње хране. У том циљу, сматрамо да је убрзање европских интеграција најбољи начин да Србија дође до огромних средстава за наше пољопривреднике и прерађиваче хране, који би тако могли да купе бољу опрему за повећање производње. Предвиђамо да би последично, адекватном употребом доступних фондова, учинили прехрамбене производе повољнијим и квалитетнијим, на корист читаве друштвене заједнице.
Важно је да квалитетна, здрава исхрана буде доступна свима.
