Крајем августа, у близини Косанчићевог венца у Београду, Марију (право име познато редакцији) пресрео је аутомобил марке Шкода Октавија. Из сивог аутомобила без регистарских таблица изашао је мушкарац, ставио јој капуљачу преко лица и одвукао је у ауто. Недуго затим завршила је у шаторском насељу симпатизера председника Србије познатијем као Ћациленд где су је, како тврди, маскирани мушкарци шутирали, шамарали, газили и вређали, преноси Компас.
У разговору за Компас, девојка која је желела да остане анонимна из безбедносних разлога, а коју смо назвали Марија, описује малтретирање и насиље које је уследило неколико дана након што ју је полиција привела после протеста 18. августа у Београду.
Тај протест окончан је нередима у Цвијићевој улици у Београду, испред седишта Српске напредне странке (СНС). Марија је била међу приведенима и одређен јој је притвор. Током притвора боравила у полицијским станицама Стари град и Мајке Јевросиме, одведена је на Војно-медицинску академију (ВМА) ради токсиколошке провере. Полиција јој је одузела телефон који јој је после неког времена вратила. Додељена јој је адвокатица по службеној дужности која ју је саветовала да призна кривицу, што су касније адвокати невладиних организација успели да преиначе у негирање кривице за дело насилничко понашање на јавном скупу. Марија је тренутно на условној казни.
Пут у Ћациленд
Када се по повратку из притвора одлучила да изађе у град и нађе се са другарицом, уследило је насилно убацивање у непознат аутомобил и одвођење у Ћациленд.
“Четврти или пети дан након што сам провела остале дане не спавајући и не једући, прикупљајући себе мало по мало ментално, изашла сам напоље и отишла сам са другарицом. Причале смо, а и огласила сам се на Инстаграму да немам физичких повреда, али да сам ментално осакаћена. Тог истог дана у вечерњим сатима, ја се налазим код Лепосава бара, поздрављам се са другарицом. Чекала сам да видим да је отишла, да је безбедна. Знала сам да свако ко се нађе са мном може бити угрожен. Заборавила сам да штитим себе. То вече када је она отишла, у једном моменту чујем ауто и јако кочење. Нисам се освртала. Мислила сам да је нека будала, можда и такси, све док нисам чула кораке и тад сам се окренула. У том моменту мени је стављена капуљача, глава савијена. Једино што сам видела када су ми ставили капуљачу, јесте сива Шкода Октавија без таблица. У колима је био још један мушкарац на задњем седишту. Бацили су ме у кола, прекрили су ми лице.
Возили смо се. Ја сам бројала минуте у себи. Возили смо се неких 10-15 минута док кола нису стала. Нисам имала појма где сам. Тек кад су ме извадили из кола и бацили на земљу, као врећу брашна или цемента, у том паду сам осетила огроман бол у стражњици и кичменом стубу, покушала сам да устанем али је неко држао ногу на мени. Покушала сам да устанем и мени руке полећу на горе, ноге су зацементиране, јер је неко стајао на ногама.
Почела сам да вриштим, пошто сам се ја и окретала и бацала се и покушавала да се измигољим од њих. Тад сам схватила да сам у Ћациленду. Видела сам шатор и дечију пењалицу. Убрзо се направио круг маскираних људи и тројица који су ме држали имали су маске, али сам им очи врло добро запамтила. Особа која ми је стајала на ногама ми је рекла да имам среће, јер знају моје здравствено стање. Била сам у шоку. Тада сам почела да се плашим за сопствени живот. Након тих речи, колико год људи је било ту, а знам да је било много, кренули су да ме шутирају и шамарају причали су ми одвратне речи. Одвратне речи”, рекла је она за Компас.
Марија каже да се „тулум“, како га сама описује, завршио тако што је један од злостављача рекао: „Добро смо је научили“.
Насилници у Ћациленду
До сада је било неколико случајева физичког насиља у и око шаторског насеља испред Скупштине Србије. Тврдње да непознати мушкарци стационирани у Ћациленду наводно малтретирају студенткиње јавно је изнела и посланица Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић.
“Ми знамо да се ово дешава месецима, да људи са маскама одводе девојке у Ћациленд. Никада нико није одговарао. Молимо вас да се неко обрати јавности, али не тако да нам каже да је истрага спроведена и да грађани, студент и студенткиње лажу, јер то сте урадили после Николине Синђелић,” рекла је посланица Ђорђевић за скупштинском говорницом.
Такође, студент Рачунарског факултета нападнут је 2. октобра док је пролазио поред парламента. У службеној белешци у коју је Н1 имао увид стоји да је студент изјавио како му је „неколико момака без разлога и повода пришло и затражило да престане да снима телефоном.
„Ја сам им рекао да не снимам ништа, а они су ме опколили и када сам почео да зовем полицију они су кренули да ме ударају рукама по глави и телу“, наводи студент, стоји у белешци. Полиција каже да „нападачи нису ухваћени, јер се инцидент не види јасно на снимцима камера због мрака“.
МУП Србије није одговорио на питања Компаса о томе да ли има сазнања да маскирани људи отимају и шамарају грађане и грађанке у Ћациленду. Идентитет мушкараца уочених у Ћациленду, као и на бројним протестима док насрћу и нападају грађане, истражио је КРИК.
У КРИК-овој онлајн бази података налазе се „особе осуђиване за убиства, пребијања, трговину дрогом и особе блиско повезане са људима из подземља, а које су пружале су подршку владајућој странци на скуповима које је организовала протеклих годину дана“.
Људи са криминалним досијеима, како је навео КРИК, насртали су на студенте и грађане, шутирали их, вређали и гађали столицама током различитих протеста који се широм Србије одржавају од пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.
У случају саговорнице Компаса, насиље је уследило након протеста и привођења током протеста.
Маријин случај: Како је почело
У дану када је приведена, Марија је са својим друштвом отишла на протест код Вуковог споменика. Уз немир који је пратио, дошла је у масу, како и сама каже, у којој није све било као иначе. Поред окупљених грађана, чинило јој се да је све више неких маскираних људи. Иницијално без неког плана, предвођени иницијативом бесних суграђана, демонстранти су кренули ка Цвијићевој која је у том тренутку Марији деловала исувише празно. Нањушила је да ће се нешто десити, иако у том тренутку, није била свесна да ће она бити у центру тог дешавања.
Око десет сати, излог СНС пред којим су стајали незадовољни грађани, разбијен је каменицама. Полетела је једна, а за њом и још неколико. Кроз смрскано стакло, завиривши у просторије, наша саговорница, није видела ништа осим стола и пар столица. Није било никакве скупоцене опреме. Бежећи од топовских удара Марија се са још двоје људи склонила у суседну уличицу, а само пола сата касније њихова места у првим редовима испред просторија заузео је председник Александар Вучић лично.
Заштиту од сузавца, ветра и полиције троје младих људи потражило је у улазу једне зграде, где их је пуком срећом једна старица примила. Кришом су кроз прозор гледали да ли ће полиција доћи и по њих. Када им се учинило да је све “чисто” одлучили су да се врате до Вуковог споменика, како би се придружили групи грађана која се из Цвијићеве вратила до Вука. При изласку на улицу запљуснуо их је талас свежине, али и страх. Само стотинак метара од доскорашњег склоништа, полиција им је препречила пут. Марију, девојку до ње и момка који је био са њима полиција је прво претресла. Тренутка у коме је претреса полицајац, она се сећа до детаља.
Сећа се и да им је тада рекла “Само немојте да нас бијете”.
Из марице је изашло петоро полицајаца.
“Њих двојица су ме ухватили, један је био одвратно груб. Момак који је био са нама је добио батине и за мене и за моју другарицу. Мене и другарицу су претресали ван марице. Не знам са којим правом је мене претресао мушкарац.”
Након одвођења у полицијску станицу уследило је чекање у мемљивим ходницима. Чекајући да са неким разговарају, троје приведених били су уплашени и забринути. Искористили су право на један позив.
На Маријин позив међутим, нико није одговорио. У већ устајалој одећи, уморна и изгладнела провела је сате у ходнику полицијске станице Стари град. Уследило је 24-сатно задржавање у притвору после чега јој је додељена адвокатица по службеној дужности. Оставши без икога на кога би могла да рачуна за помоћ, обрадовало је што је шаљу на ВМА. Компасова саговорница је у том тренутку мислила да ће лекари на ВМА обавити преглед. Од доктора на ВМА ипак, како каже, није добила ни помоћ, ни охрабрење, већ тестирање на дрогу и алкохол.
“На ВМА сам се већ опустила, знала сам да сам безбедна. Ја сам мислила да сам ту због себе и своје болести, међутим они су мени радили тестове на наркотике.”
Искуство на ВМА допринело је да Маријином мањку поверења не само у безбедносне службе, већ и здравствене. Поступак провере на наркотике на ВМА тумачи као још један вид застрашивања. Једва је чекала је да изађе одатле, иако је знала да ће је вратити у притвор.
У притвору је, прича за Компас, боравила у мрачној ћелији. На тренутке је губила наду да ће је уопште пустити. Међутим, након додељивања адвоката по службеној дужности, Марија је изашла из притвора са условном казном. Дане након тога користила је за одмор и враћање снаге.
По окончању поступка и условне казне, Марија се неколико недеља опорављала од последица привођења и времена проведеног у притвору, начина на који су се неки припадници МУП-а према њој опходили. Када је са другарицом изашла на пиће у бар близу Косанчићевог венца, уследио је напад у Ћациленду.
Марија каже да још увек осећа бол у рамену који је последица повреда које је претрпела услед шамарања и шутирања у Ћациленду.
Испричала нам је да због искуства на ВМА и генералног неповерења у институције, укључујући и оне здравствене, није отишла на преглед након задобијених повреда у Ћациленду. Иако су се многе физичке повреде зацелиле, каже да у својој глави још увек не може да се помире са злостављањем у виду праћења, претњи и уцена и све то не би ли се она “смирила”.
Каже да се и поред трауматичног искуства не плаши, већ да је истрајна у жељи да промени систем којем до сада није могла да верује.
Pionirski park, Ćacilend Foto: Goran Srdanov/Nova.rs
