Др Делић (СРЦЕ): Болесници умиру чекајући иновативне лекове, упућујемо их у иностранство захваљујући СМС порукама и хуманитарним акцијама

Проф. др Драган Делић, члан Председништва Србија центра (СРЦЕ) и народни посланик, изјавио је да постоји значајан раскорак између предложеног буџета и неопходне здравствене политике.

„Финансирање здравственог система путем обавезног доприноса (Бизмарков модел) и из буџета (Бевериџов модел) треба да буду у функцији добро дефинисане, стручно искуствено утемељене здравствене политике. Нажалост, ми такву здравствену политику немамо и питање је шта ми у ствари финансирамо. На пример, ниједна држава на овој планети није успела да реши нарастајуће проблеме у здравственом систему само проширењем болничких капацитета и куповином нове опреме, што се наставља предложеним буџетом за следећу годину. Указујем само на једну чињеницу од реалних 20-ак, која отежава суштинско решавање нагомиланих проблема у нашем здравству. Деценијама у Србији постоји неприхватљива, стручно неоправдана, супремација куративне медицине која лечи, над превентивном медицином, која одлаже или спречава појаву одређених болести. У периоду 2003. до 2018. године удео издатака за превентивне, јавно здравствене услуге чак смањен са 8,7 на 7,1 одсто од укупних издатака за здравствени систем. При томе 85 одсто смртних исхода у нашој земљи узроковано је хроничним, незаразним болестима, које су мање-више превентибилне. Такође, више од једне трећине здравствених проблема може бити директно повезано са факторима животне или радне средине, а наша медицина рада полако се гаси“, рекао је Делић, редовни професор Медицинског факултета у Београду у пензији, и додао да ће за превенцију и контролу водећих хроничних незаразних обољења бити намењено само 81 милион динара, чак 5 милиона динара мање него 2024. године.

„Здравствени буџет за наредну годину не иде у сусрет том проблему. Тако за превенцију и контролу водећих хроничних незаразних обољења биће намењено само 81 милион динара, чак 5 милиона динара мање него 2024. године. Институти и бројни заводи за јавно здравље, који између осталог креирају и реализују промоцију здравља и превентивне програме, у укупним расходима и издацима за здравство учествују само са 1 одсто. Готово сва планирана кредитна задужења здравственог система од 815 милиона евра у 2026. години, усмерена су пре свега на терцијарну здравствену заштиту. Укупни расходи и издаци секундарне и терцијарне здравствене заштите су 2,2 пута већи него целокупне примарне здравствене заштите, а која треба да реши преко 80 одсто здравствених проблема осигураника. Такође, вишегодишње кампање превентивних прегледа и такозваних каравана здравља, као 1946. године, које организује Министарство здравља, нису стручно научно утемељени. На тај начин није могуће да се оствари потпуна смисленост и ефективност превентивних мера, а да не говорим о нерационалном и незаконитом оптерећењу здравствених радника и расипничком трошењу новца. Превентивни рад је сигурно добијена битка у медицинском и економском смислу, али на веома дуге стазе, што никада не одговара владајућем естаблишменту. Сада све то долази за наплату. По изјави нашег председника републике, Србија ће издвојити 120 милиона евра да би решила листе чекања. Да је било промоције здравља, правих превентивних прегледа и добро организованог здравственог система, овај новац би утрошили, на пример, за изградњу Клиничког центра у Крагујевцу, коме гравитира скоро 2 милиона становника, или нову инфективну клинику за 21. век, стручно и просторно спремну за надолазеће епидемије и пандемије, а што је председник Републике обећао фебруара 2020. године“.

Делић је нагласио да две године ниједан иновативни лек није одобрен од стране Републичког фонда за здравствено осигурање.

„У међувремену у свету се сваке године уведе у клиничку праксу између 40 и 50 иновативних лекова који доносе излечење или залечење са ефемерним нежељеним ефектима уз значајно позитивне економске добитке. У међувремену, болесници умиру чекајући иновативне лекове. Нажалост, говорим из свог клиничког искуства. За лечење у иностранству наших грађана планирано је 350 милиона динара. То је око 2,9 милиона евра или рецимо у просеку то је 30-ак болесника. На другој страни, Управа за игре на срећу добиће из буџета чак 1 милијарду и 380 милиона динара. То је четири пута више него за лечење наших грађана у иностранству. У овом театру апсурда, један од најпрофитабилнијих домаћих приватних фирми у прошлој години, са нето добитком од 5,3 милијарде динара била је једна кладионица. А ми ћемо болеснике да упућујемо у иностранство захваљујући СМС порукама и хуманитарним акцијама“.

Он је нагласио да је суштински проблем непостојање стручно искуствено утемељених приоритета, од којих зависи наш опстанак и развој.

„Да ли су у Србији приоритети пољопривреда, наводњавање, пошумљавање, пречишћавање отпадних вода, водоводи, сеоски путеви, онкологија, инфектологија или куповина француских борбених авиона за које ћемо само 2026. године дати чак 814 милиона евра? Можда национални стадион, можда акваријум. Не говорим о оправданости тога, него о приоритетима, оно што сви разумни људи раде у свом домаћинству када нема довољно новца за све потребе. Евидентно је да се новац за здравство троши често нестручно, незаконито, без јасних приоритета и крајње нетранспарентно. На пример, за здравствено осигурање преко 786.000 неосигураних лица у нашој земљи, држава ће наредне године одобрити 4,6 милијарде динара. То је само 487 динара месечно по једној особи, уместо четири пута више како налаже Закон о доприносима, члан 35б. Држава годинама крши закон у овој области“, закључио је Делић.