Приватизација Апотеке Београд: Удар на џеп и здравље грађана

У рукама приватника Апотека Београд ће јурити за профитом и престати да се бави својом основном делатношћу – бригом о јавном здрављу

Уколико Апотека Београд заиста буде препуштена приватницима у складу са Законом о јавно-приватном партнерству и концесијама, то ће имати значајне економске и социјалне ефекте на грађане.

Најопсаније је то што ће у рукама приватника Апотека Београд почети да јурца за профитом и престати да се бави својом основном делатношћу карактеристичном за државне апотеке – бригом о јавном здрављу.

Важан је само профит
Да је план приватизације Апотеке Београд управо згртање пара на рачун болесних грађана недвосмислено је наговестио председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић изјавом да „под тренутним условима Апотеке Београд не могу да послују тржишно“.

На ову институцију у склопу здравственог система се, дакле, гледа само као на извор прихода, а Никодијевићева изјава била би мање ледено безосећајна када се он, барем званично, не би издавао за социјалисту.

Коментаришући његову изјаву фармацеуткиња Сања Судимац је пре неколико месеци за Н1 изјавила да би држава требало „да чува своје ресурсе – првенствено јавно здравље својих грађана“.

„Нас систем нас не препознаје као здравствене раднике. Никодијевић је изјавио да ми губимо тржишну утакмицу, али ми не треба да будемо у тржишној утакмици, ми нисмо трговци. Не постоји тржишна утакмица, јер ми треба да бранимо јавно здравље, а не да зарађујемо неки профит. Основни темељ ове наше борбе је очување јавног здравља“, објаснила је тада Судимац суштину постојања Апотеке Београд.

Заборавите на магистралне лекове
Не треба сметнути с ума ни то да су државне апотеке, па тако и Апотека Београд, по правилу једине апотеке у Србији које израђују такозване магистралне лекове, односно лекове које фармацеути израђују по персонализованим рецептима за појединца и да су ти лекови практично уникатни па се као такви не могу купити у приватним апотекама, јер се замене за такве лекове не производе у фармацеутској индустрији.

Ако је приватним апотекарима само профит у глави, а јесте, онда је јасно да се они неће замајавати тиме да по сваку цену дођу до појединачних пацијената, јер они играју на велико, пошто рачунају на то да ће они којима су лекови неопходни ићи по њих и преко седам мора и седам гора, ако треба.

Зато приватне апотеке, за разлику од Апотеке Београд, неће имати своје испоставе у скоро сваком приградском насељу или селу, јер је у таквим срединама тржиште мало, а приватници не желе да плаћају фармацеуте, струју и комуналије за локал који неће пословати у плусу.

Омиљена реч приватника – монопол
Кад је о исплативости и згртању пара реч, за приватне апотекаре потпуно је неприхватљиво и да, за разлику од Апотеке Београд, плаћају дежурства и ноћни рад фармацеута, па зато приватизацијом Апотеке Београд грађани могу да забораве на дежурне апотеке које раде 24 сата 365 дана у години. Или да у ноћној смени плаћају далеко већу цену.

Цене лекова јесу регулисане, али на полудивљем тржишту у Србији приватне апотекаре биће веома тешко приморати да се тих цена и држе. Уосталом, несташице појединих лекова, чудесно згодне за подизање њихових цена, ни до сада нису биле реткост.

Foto: FoNet / Sofija Vukajlović

Бојан Беднар Време