Понош: Србија није на раскрсници, једини пут је ЕУ

Србија није на раскрсници и за земљу која је у нашој геополитичкој, економској и демографској позицији – Европска унија (ЕУ) је једини избор, изјавио је ФоНету председник Србија центра Здравко Понош, уз оцену да би победа над Српском напредном странком на парламентарним изборима била само увод у нове изборе, на које се неће дуго чекати.

Понош је, говорећи о недавном договору пет проевропских опозиционих странака о координацији заједничких активности према ЕУ, нагласио да то не подразумева договор о блоку за излазак на наредне изборе.

То је иницијатива која је дошла из Европског покрета и сматрам да је добро да јој се прикључе и остали актери, пре свега цивилни сектор који има неке линије комуникације и углед у европским институцијама и метрополама, где странке теже могу да пролазе по природи свог постојања, оценио је Понош.

Када је реч о мисији Европског парламента која долази у Србији у јануару, он истиче да се ради о људима који су заинтересовани за то што се дешава у Србији, имају неко предзнање, али би било добро да виде шта се догађа и на терену.

Да не помисле да то што су пре видели шатор испред Скупштине Србије, а сад их не виде, да се ситуација сасвим релаксирала. Није – све је то фарса, констатовао је Понош.

Према његовим речима, ова власт је потпуно „заглавила европски пут земље“, а пет странака које су договориле сарадњу сматрају да су излазак Србије из кризе и наставак европских интеграција неодвојиве ствари.

Србија, што се тиче спољнополитичке оријентације, није на раскрсници. Овде више нема раскрсница, овде има само један пут. Немамо ми овде где да скренемо и само је питање да ли стојимо или настављамо да ходамо, илустровао је Понош, који додаје да сви имају различите замерке како ЕУ функционише.

Понош додаје и да председник Србије Александар Вучић није љут или разочаран што Србија не напредује у европским интеграцијама и не отвара кластер 3, већ му је проблем што Црна Гора напредује у том процесу, па сада и та ЕУ види да он није само „фактор уништавања Србије, него и дестабилизације региона“.

Као некадашњи помоћник министра спољних послова Србије, Понош наводи да га је изненадило на Амбасадорској конференцији што је шеф државе „једном рекао истину“ – а то је да Србија не може да се ослони ни на једну од великих сила.

Он је спољну политику доживљавао као поље у коме све зависи од личних пријатељства и односа, „колико пута се са неким руковао, шта је појео, колико је пута неког загрлио“. На крају се показало, као што је и било за очекивано, да то ништа не значи и да је важан само интерес, рекао је Понош, који оцењује да је спољна политика земље доживела фијаско.

У том контексту, Понош је говорио и о проблему Нафтне индустрије Србије (НИС) у којем се показује да је власт неми посматрач и „понаша се тако да не сме Русима да зуцне, нити мало гласније упита – јел’ ви радите нешто“.

То показује да ова власт има неке неписане аранжмане са Русима или бар то има врх ове власти – нешто због чега њих Руси могу да држе у шаци, рекао је он и нагласио да са друге стране – америчка страна „игра тврдо“ и не бави се Србијом, већ истискивањем руских интереса из овог дела света и обуздавањем Кине.

То је амбијент у коме ми као држава функционишемо и зато смо ми предложили начин решавања питања НИС кроз закон, који подразумева преузимање управљања, односно у наредном кораку преузимање те фирме. То није отимање, као што Вучић покушава да то крсти, објаснио је Понош и додао да би се то све платило.

Ево замислите сад – Вучић је дао Арапима онолико земље у Војводини, па сад Арапи кажу – нас то више не интересује, нећемо да оремо. Хоћемо ли то оставити неузорано и гладовати, да не бисмо дирнули зато што су Арапи купили, упитао је он.

Па наравно да нећемо, наравно да ћемо то да узоремо и исто се то односи и на НИС, поручио је Понош.

Говорећи о сарадњи странака опозиција, лидер Србија центра додаје да већ сада има доста заједничких акција у виду гласања за амандмане, подношење заједничких предлога закона, али и наступа на локалним изборима.

А, кад буду републички избори, ту свакако морамо максимално да сарађујемо, без обзира како ћемо се груписати, да ли ће то бити једна колона или више. Надам се да ће та врста сарадње догодити и са студентима, без обзира како ће они формализовати своје политичко ангажовање, рекао је Понош.

Акцију студената „Распиши победу“, види као мотивацију људима да остану политички ангажовани, да не посустају, а констатује да је много бољи вид борбе од бојкота наставе.

Верујем да сви они који су изашли да дају потпис, какав год тај папир био и без обзира што неће нигде формално да заврши, да су „са ове стране“ о којој ја говорим – против власти, рекао је Понош и нагласио да се не може само чекати и зависити од добре воље власти када ће расписати изборе.

Морамо да играмо пресинг и да се бавимо актуелним темама које притискају људе. То су енергетска ситуација, социјална ситуација, спољнополитички фијаско ове власти. Не можемо да чекамо изборе да би тада о томе рекли шта имамо, уверен је он.

Понош подсећа да се, у име Србја центра, у Бриселу заложио за персонализоване санкције онима који су одговорни за пребијање студената и грађана на улици, али и за њихове политичке шефове.

Само персонализоване санкције ће да их боле и ако неко у врху ове власти буде предмет таквих санкција, то ће бити врло поучно за остале из Вучићевог окружења и тако ће почети то да се руши, додаје он.

Говорећи о свом искуству као председничког кандидата и да ли би то поновио, Понош подсећа да је његов задатак био да учешћем на тим изборима помогне листи да направи што бољи резултат.

Одрадио сам тај свој део посла, најбоље што сам знао и умео, било је саплитања са разних страна, али у тим околностима урадио сам више него што се очекивало, рекао је Понош и указао да би у наредном периоду требало све снаге усмерити на то да се добију парламентарни избори.

То не значи да не треба да водимо рачуна о томе ко ће бити и председнички кандидат, али свакако Вучић не може да нађе „доброг тркача“, већ ће покушати да пронађе неког свог „Милана Панића из белог света“, који ће жртвовати свој углед, образ, имиџ и кога ће он потрошити овде, предвидео је Понош.

Понош понавља да је важно да се „са ове стране“ на парламентарним изборима направи велики резултат, јер је таква победа увод у нове изборе, на којима ће странке моћи да одвагају међусобне разлике.

У том периоду, између тих једних и других избора, треба да оне који су за затвор – сместимо у затвор, неке да лустрирамо, ове странке које су на власти да забранимо и расформирамо и то је то, закључио је Понош.