Након што је Жиг инфо објавио текст “Судбина бившег председника СГО Гроцка“, контактирао сам Горана Пекарског.. Обично се јави одмах на телефон, али овог пута тако није било. Зато је то било и моје прво питање.
-Када год сам Вас звао, Ви сте се одмах јављали. Сада Вас зовем, и ево тек трећи дан сте се јавили…
- Извињавам се, али сам заузет. Радио сам. Данас је недеља па сам слободан и ето, јавио сам се.
-Због тога Вас и зовем. Прича се да сте се запослили и да више нисте у политици. Да ли је то истина?
- Делимично јесте. Запослио сам се јер мора од нечега да се живи. За разлику од неких, ја морам да радим. Не могу да живим од недостатка доказа као неки. Из политике нисам изашао. Нисам активан али сам заинтересован и пратим колико могу. Кад кажем да пратим, мислим пратим вишу, државну политику. Ону политику која креира нашу будућност. Наш живот.
-А локалну политику?
- Локалну политику само оно што чујем или прочитам. То је нешто друго. У овако озбиљним временима, када се страшне ствари дешавају на глобалном нивоу, локална политика није ми у првом плану интересовања.
-Како је то могуће да није било места да се негде „ухлебите“. Велика странка, много места , зар ни једно није преостало за Вас?
- Тачно. Велика странка, много људи. Млади имају предност.
Странку морате посматрати као жив организам. Она се развија и храни људима. Она их упија, употребљава, поједе и на крају или задржи или одстрани. Неки пут на кратко, а некада и трајно. Нисам желео да чекам па да видим шта ће се десити са мном. Месец дана сам чекао , прошли су празници и … доста. Живот иде даље. Биће како ће бити, а ја не волим да тапкам у месту.
-Зар није било места за вас у Општини Гроцка. Зар је могуће да Вас нико није позвао?
- Не, није, а и зашто би. Они имају своја посла и нису у обавези да намирују било кога. Има њих довољно и имају доста проблема и посла.
-Зар не мислите да би могли да им помогнете јер ипак имате више искуства, па рекао бих и знања, од већине ако не и од свих у општини. Бар од политичког дела.
- Искуства имам али очигледно сматрају да им та врста искуства није потребна. Знање је релативна ствар. Знање из које области?
-Знање о вођењу општине?
- Имају наши општинари довољно свог знања да би им нешто додатно било потребно. Раде они свој посао најбоље што знају и могу.
-Мислите да раде добро?
- Није на мени да оцењујем њихов рад. То ће урадити грађани на изборима. Они су једини који имају право одлуке и прави лакмус папир. Или ће бити плаво или ће бити црвено. Као црвени картон.
-Да, кажем да је то и тачно, али зар Вас нису ни позвали, питали, заинтересовали се?
- Не. У старту смо заузели своје позиције. Они имају свој став, свој начин и своје методе. Мој став, мој начин и моје методе нису на истој фреквенцији са њиховим и никако нису компатибилне. Пратим њихове радне акције које спроводе и у којима општински функционери имају значајну улогу, поготово на побољшању хигијене и уређењу екстеријера. То је добро. Ја сам, мало, за неке друге активности у којима би општински функционери и страначки активисти, можда, били боље искоришћени али очигледно нисам у праву.
-Да ли сте још у СНС-у или сте изашли из странке?
- Нисам напустио странку. Можда неки мисле, или се надају да јесам, али нисам.
-Какав је осећај радити као и сви остали „смртници“?
- Нисам себе сматрао бесмртним или божанским бићем. Једноставно шта год радим, радим најбоље што могу и знам. Дајем све од себе што могу. Тако је било док сам радио пре уласка у политику, тако је било док сам био у Месној заједници, у Комуналном, и као саветник, и као сарадник у кабинету, и као менаџер, председник СО и као посланик . Једноставно у свему покушавам да будем професионалан и да се извуче максимум из свих могућности.
-Да ли би управо због тога требали да се зачудимо што Вас нису звали из општине Гроцка?
- Не, само бих им сметао. Нисмо на истим таласним дужинама, а и у општини, колико сам чуо, нема страначког запошљавања, па ни ја не бих да будем изузетак.
-Чиме се данас бавите? Да ли сте задовољни својим новим послом?
- Чуо сам већ многе трачеве и нагађања. Нека су добронамерна, а из неких провејава цинизам. Код неких се осећа и доза радости.
Нека. Само нека се прича. Све је то добро. Ето и ваш портал је објавио текст који се бави том темом.
Чуо сам да сам отишао у иностранство, да сам се повукао у кућу и да не излазим, да радим на пумпи, па и да пакујем миришљаве јелкице. Неки о томе причају са чуђењем, неки са бригом јер не могу да поверују да се тако нешто десило, а неки са смешком. Неки су просто срећни. Има и оних, верујем, који би били срећни да ме виде да просим. Верујем да би пришли и уделили неки динар, али не да би ми помогли него да би показали да су они напокон већи. Кад не могу себе да издигну, они би друге да спусте. То су они који су хтели да буду већи од мене по цену лагања, обмањивања, измишљања. То су они којима сам помогао и који су увек себе замишљали да су мањи од мене. Да мање вреде, ако сам ја ту, а ја сам их увек посматрао као себи равне, чак као и боље и помагао им да успеју. Да напредују али моје пријатељство није им изменило ћуд. Сујета је лоша работа и као што изрека каже „храни пашче да те уједе“ или „ни једно добро није остало некажњено“. У српској историји било је пуно догађаја. Добрих и лоших, и из тих јуначких дела или издаја настале су дивне и поучне пословице. Времена се мењају. Мењају се актери, али односи људи према људима, пријатеља према пријатељима, брата према брату или кума према куму, нису се променила.
Ћуд, доброта појединих или супротно, завист, мржња, итд.. остала су иста.
-Да ли сте разочарани у некога?
- Не. Никако. Све ово ми је помогло да боље упознам неке људе. Да се зближим са некима са којима сам био удаљен, а да неке од ближих боље упознам по неким другим особинама. Све је то нормално. Ништа ту не искаче из шаблона, само се човек изненади када схвати да му је неки „непријатељ“ ближи и бољи од неког за кога је очекивао да му је „пријатељ“. Све је то живот.
-Да, али питао сам Вас чиме се бавите данас?
- Најинтересантније ми је оно да пакујем јелкице. То и не би било тако лоше. Сваки дан други мирис. Нови мирис нова дестинација. Кад се пакује кокос мисли одоше на Малдиве. Ванила те повуче на средњу Америку, Мексико, бор на Златибор а мирис јагоде на Бегаљицу. Сваки дан у машти одеш негде, али на крају ето те овде. У Бегаљици . У стварности.
-Има једна занимљива чињеница. Ваши сарадници и Ви нисте завршили на суду због владања општином. Већина сталих гарнитура су, или били на суђењима или су “проводили време” у притворима. Писане су вам пријаве, али епилог је увек био или одустајање тужиоца или привођење оних који су писли пријаве.
Како то коментаришете?
- Само једна пријава је поднета која је имала тај епилог одустајања тужилаштва и експертизом је утврђено да су ствари другачије, и да, сумња је пала на неке друге. До душе, баш на те који су и поднели пријаву.
– Имали сте неколико озбиљних противника, да не кажем непријатеља али само сте Ви изашли без и једног процеса или кажњавања. Други нису имали ту срећу, ако је срећа у питању?
- Не обраћам пажњу на те ствари из прошлости. Политика је вештина и највећи успех је када од непријатеља створите пријатеља. То је победа и за једног и за другог и то је права политика. Са друге стране, тужно је када од пријатеља доживите да вам је гори од најгорег непријатеља. Е то већ није политика, то је живот.
-Испали сте из власти 2004. Затим 2007. и трећи пут 2012. Ово је 4. пут. Хоће ли бити неки „камбек“ Горана Пекарског у овој или некој другој опцији?
- Не знам на шта мислите, али у животу се никада не зна. Све је могуће, али са друге стране и није. Има времена. Општина има своје руководство. Оно је изабрано нечијом одлуком засновано на резултатима гласања. Неко ће некада донети овакву одлуку поново, можда сличну а можда и тотално другачију, али свему томе мора предходити воља грађана и избори. Ко је како радио, тако ће и проћи. Вероватно ја нисам добро радио, па сам тако и прошао. Видећемо како ће општинско руководство бити припремљено за изборе. Каква понуда из минулог рада ће бити презентирана грађанима и какав ће “фидбек” бити. То је једноставан процес који мора бити добро одрађен и мора имати утемељење у раду претходних година.
-Значи , врло вероватно?
- Има времена. Биће како ће бити. Ја се сада бавим мирисањем јелкица и путовањима по тропима, па све назад до Бегаљице. До мог пријатеља Спасоја. Неће му неко замерити што сам га назвао пријатељем.
– Хвала што сте одговарали на моја питања.
- Кад год ме се сетите, ту сам.
Разговор водио:
Жељко Маторчевић
