Да ли глад куца на врата Србије?

Ресорни одбор странке Србија центар (СРЦЕ) за социјална питања оценио је да је изјава председнице Народне скупштине Ане Брнабић, да пензионери у Србији живе боље него у Норвешкој и Немачкој, потпуно неутемељена и увредљива за грађане који живе на ивици сиромаштва.

У саопштењу СРЦЕ наводи да представници власти „више немају ни обзира ни стида“ када износе тврдње које су у директној супротности са реалним животним условима већине грађана. Како истичу, пензионери у Норвешкој и Немачкој не само да имају знатно веће номиналне пензије, већ и вишеструко већу куповну моћ, што им омогућава да, поред основних трошкова становања и исхране, приуште лекове, културни и друштвени живот, као и путовања и одмор.

„Пензионери у Норвешкој, на пример, имају у просеку три пута већу куповну моћ од пензионера у Србији“, наводи се у саопштењу.

Ресорни одбор СРЦЕ упозорава да проблем ниског животног стандарда не погађа само пензионере, већ и велики број запослених грађана, укључујући и такозване „запослене сиромашне“. Према званичној дефиницији, то су лица чији су приходи нижи од 60 одсто просечних примања, али у СРЦЕ истичу да, узимајући у обзир структуру минималне и просечне потрошачке корпе, у ову категорију спадају сви који својим примањима не могу да обезбеде ни просечну потрошачку корпу.

Позивајући се на податке Републичког завода за статистику, у саопштењу се наводи да је просечна нето зарада у Србији током 2025. године износила око 105.000 динара, док је медијална зарада била знатно нижа, што значи да више од половине запослених прима мање од тог износа. Минимална зарада кретала се од 53.000 до 55.000 динара месечно, док је вредност просечне потрошачке корпе износила око 106.000 динара, а минималне око 55.000 динара.

Када је реч о пензијама, Ресорни одбор СРЦЕ подсећа да је просечна пензија у Србији у 2025. години износила око 56.000 до 57.000 динара, али да више од 60 одсто пензионера прима мања примања од тог просека. Посебно су, како се наводи, угрожени пензионери који живе сами, јер су трошкови грејања, лекова и здравствених услуга значајан део њиховог месечног буџета.

„Трошкови живота у Србији последњих година расту брже од реалне куповне моћи, па велики број домаћинстава више од две трећине прихода троши само на становање, исхрану и превоз. Уз стални раст издатака за здравствену заштиту, огроман број грађана буквално преживљава“, истиче се у саопштењу.

Ресорни одбор СРЦЕ оцењује да номинални раст плата и пензија није довољан да неутралише раст цена основних добара и услуга и да грађани Србије то осећају свакодневно, на фискалним рачунима у продавницама и апотекама.

„Само стварне мере економског опоравка и истинска брига о квалитету живота пензионера могу донети побољшање положаја најстаријих суграђана. Са оваквом политиком и оваквим режимом, то се не може очекивати“, закључује се у саопштењу Ресорног одбора странке Србија центар.