Гајић: Срби на удару нацистичког закона на „Косову“, Србија да спречи примену
Председник Народне странке Владимир Гајић изјавио је данас да закон о странцима самопроглашеног Косова дискриминише Србе и подсећа на „нирнбершке антисемитске законе“ нацистичке Немачке и да Србија на све могуће начине, првенствено дипломатијом, мора да спречи примену тог закона у односу на Србе са Косова и Метохије.
„Сваки Србин на Косову и Метохији постаје странац, укључујући владику рашко-призренског и монаштво Српске православне цркве, сви који тамо живе генерацијама. Реч је о чистој бирократској дискриминацији иза које следи насиље, као у Немачкој Адолфа Хитлера“, рекао је Гајић телевизији Тањуг.
„По том закону странац је Србин рођен у Грачаници, где су рођени и његови преци уназад хиљаду година, а Албанац рођен у Цириху са пасошем самопроглашеног Косова није странац“, додао је Гајић.
Гајић је истакао да је поента да Албанци могу да кажу како би Срби тиме што би тражили држављанство признали самопроглашено Косово као независну државу.
Упитан о европским интеграцијама, Гајић је одговорио да ЕУ занима да Србија призна „Косово“ и уведе санкције Русији и да се Брисел према Србији понаша „искључиво непријатељски“, те да ЕУ уопште не интересују владавина права и демократија у Србији.
„Србија је требало да замрзне преговоре са ЕУ чим је признавање ’Косова’ као независне државе и формално постало услов за чланство, а и нема потребе да тежимо чланству ЕУ јер је тамо у току оставинска расправа. Бриселска ЕУ за неколико година, а свакако после избора у Француској 2027. године, неће више постојати у овом облику него ће се ићи ка ’Европи нација’“, рекао је Гајић.
Гајић је истакао да би патриотске странке деснице требало да наступе на једној листи на парламентарним изборима, јер ће у супротном, ако буде „свака вашка обашка“, сви лоше проћи.
„Мислим да неће бити одржани избори за председника Србије заједно са парламентарним него ће СНС, ако освоји већину у парламенту, кренути у процедуру измене Устава Србије и увођења канцеларског система по којем се председник државе бира у парламенту“, закључио је Гајић.
Аутор:
