Шта наставници мисле о идеји да се скрати трајање часова

Чак 79 одсто запослених у школама не подржава идеју о скраћивању трајања школског часа на 30 минута, а 70 одсто не види разлоге за такву меру, показују резултати истраживања које је спровео Савез учитеља Републике Србије.

Учитељи и наставници који су учествовали у овом истраживању већински се слажу да би скраћивање трајања наставних часова имало крајње негативан утицај на различите аспекте од дидактичко и методичке организације наставе, организације рада у школи, праћења напредовања и оцењивање ученика, отежане концентрације ученика, а ова промена би, како верују, додатно оптеретила и ђаке и наставнике, посебно оне који су ангажовани у више школа и раде у комбинованим одељењима.

Истраживање је спроведено у јануару ове године, а у њему је учестовало 3.272 испитаника, од којих је 94 одсто запослено у основној школи.

Анкету су попуњавали учитељи и наставници из свих школских управа у Србији, из градских и сеоских школа (трећина испитаника), укључујући и просветне раднике који раде у комбинованим одељењима.

Свега 8,5 одсто делимично, а седам одсто у потпуности подржава идеју да се трајање часа скрати на пола сата.

Када је реч о разлозима (испитаници су могли да наведу више одговора) 16 одсто сматра да би то утицало на бољу концентрацију ђака, 14 одсто се слаже да би овај потез био усклађен са резултатима савремених психолошких истраживања о опсегу пажње ученика, а девет одсто верује да би се тиме смањило оптерећење ученика.

„У додатним коментарима бројни испитаници су истицали да скраћивање трајања часова не би било у најбољем интересу ни ученика ни нашег образовног система те да би, дугорочно гледано, имало негативан утицај на будуће генерације, као и на образовање и да би довело до његовог урушавања. На то се могу надовезати изнети ставови испитаника да овај предлог, односно идеја, потиче од оних који нису образовни професионалци и нису познаваоци образовног система и, још значајније, наставне праксе и развојних потреба ученика“, наводи се у истраживању Савеза учитеља Србије.

Наставници су такође истакли да, да би били релевантни, предлози за овакве промене треба да буду покренути од стране оних који непосредно раде у настави, који познају ученике и рад у школи јер само они могу да знају шта је то што би требало мењати.

„Навођено је и да се не узимају у обзир све свеобухватне промене које би скраћивање часова проузроковало, а за шта је неопходна добро планирана и сврсисходна реформа школског система. С тим у вези је и податак да су бројни испитаници истакли да у нашем образовном систему постоје друга значајна питања која траже промене, а то су програм наставе и учења, број наставних предмета, затим смањивање броја ученика у одељењу, смањивање оптерећења ученика, смањивање школске администрације, али и увођење већег броја стручних сарадника као подршке наставницима. Одговори испитаника показују њихово мишљење да је немогуће очекивати да се на часовима од 30 минута постигну очекивани резултати и да је све још бесмисленије у учионицама које немају основне услове за рад и у школама без инфраструктуре“, пише у анализи.

Додаје се да значајан број испитаника идеју о скраћивању трајања часова види као политичко, а не професионално питање. Анкетирани просветари су такође навели да би реализација ове идеје довела до смањења норме наставника и да би створила услове за укидање могућности за законски штрајк просветних радника.

Око 58 одсто наставника је рекло да би скраћивање трајања часова имало негативан утицај на организацију рада у школи, око 16 одсто верује да би то било умерено негативно, а с друге стране је 13 одсто оних који мисле да би ова мера имала позитивне ефекте. Већина испитаника (78 одсто) мисли да би то негативно утицало на рад наставника који су ангажовани у више школа док 13 одсто верује супротно.

Да би се позитивно одразило на концентрацију ђака сматра 18 одсто наставника, док супротно каже 63 одсто анкетираних.

Нешто мање од две трећине наставника каже да би скраћивање трајања часова имало потпуно негативан утицај на праћење напредовања и оцењивање ученика, а седам одсто каже да би то имало потпуно позитиван утицај.

Испитаници су процењивали и утицај на рад у комбинованим одељењима – 83 одсто сматра да би он био потпуно или умерено негативан, насупрот девет одсто оних који мисле супротно.

Процене испитаника о утицају скраћених часова на квалитет наставе недвосимислено показују да би то умањило квалитет наставе – тако мисли 76,6 одсто испитаника.

На питање шта би требало променити уколико би се трајање часова скратило (испитанци су могли одабрати више одговора), наставници су на првом месту навели измене програма наставе и учења (85 одсто), план наставе и учења (82), уџбенике (56), Правилник о оцењивању (55 одсто) и промене закон о основној, односно средњој школи (50 одсто).

Поред наведених одговора, велики број испитаника је указао на то да би скраћивање трајања наставних часова требало да буде праћено изменама које се односе и на: комплетну реформу образовног система, као и повећање фонда часова, смањивање броја ученика у одељењу и смањивање броја наставних предмета.

Чак 93 одсто није дало одговор на питање који би био оптималан модел наставе у случају скраћивања трајања часова, што се може тумачити као показатељ да постојећи модели наставе не пружају јасна и применљива решења за квалитетно остваривање наставе у условима у којима би час трајао 30 минута, пише у анализи резултата.

„Одговори испитаника на питање шта би уместо скраћивања трајања часова могло да допринесе побољшању наставе се у најећој мери групишу око три питања, а која су испитаници наводили и када је било речи о разлозима за скраћивање трајања часова. У питању су: измене програма наставе и учења, односно смањивање обима градива, затим смањивање броја наставних предмета и смањивање броја ученика у одељењу. У мањој мери испитаници су наводили потпуну реформу образовног система, смањење школске администрације, смањење броја часова, боље материјално-техничке услове у школама, већи степен активног учења, као и проблемске и практичне наставе“, пише у анализи.

Подсетимо, идеја о могућем скраћењу дужине часа на 30 минута потекла је од председника Србије Александра Вучића, који мисли да би то позитивно утицало на концентрацију и пажњу ђака. Министар просвете Дејан Вук Станковић најавио је да ће током фебруара бити одржана регионална конференција на којој ће се разматрати и ово питање.

Foto: (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO)

В.А Данас