У Србији више нема епископа који нису по вољи СНС: Да ли сад на ред долазе и свештеници који су подржали студенте?
Власт Александра Вучића наставља прогон оних који отворено подржавају студенте, што показује и смена митрополита жичког Јустина. Последњом одлуком Синода СПЦ, на тлу Србије више нема епископа који отворено подржавају грађанске протесте, имајући у виду да се они који су раније дигли глас већ налазе у иностранству. Теолог Вукашин Милићевић за Нову оцењује да је реч о наставку прогона оних који се противе блиској повезаности државног и црквеног врха, али и о знаку њихове слабости. Он тврди да СПЦ у новијој историји није повлачила тако драстичне потезе и упозорава да би на удару сада могли бити свештеници који су подржавали студенте, истичући да борба верника за правду и истину неће престати.
Свети архијерејски синод Српске православне цркве разрешио је дужности управљања Епархијом жичком архиепископа и митрополита жичког Јустина и покренуо поступак за утврђивање његове канонске одговорности, саопштила је Српска православна црква.
Тешке оптужбе и подршка верника
На рачун епископа Јустина изнете су тешке оптужбе. У саопштењу СПЦ наводи се да су током редовне контроле материјално-финансијског пословања епархије, спроведене на основу одлуке Патријаршијског управног одбора из октобра 2023. године, две комисије – Патријаршијског управног одбора и Синода – прикупиле доказе који, како тврде, потврђују озбиљне неправилности у раду митрополита Јустина.
Према наводима Синода, митрополит Јустин је наводно без одобрења основао три привредна друштва – „Трифора доо“, „ЈЕЖ доо“ и „Винарија манастира Студенице доо“, прикривао њихово пословање и уписао се као њихов стварни власник. Такође се терети да је неовлашћено продао 34 црквене непокретности у Краљеву и Чачку, укључујући станове и пословне просторе.
Синод наводи и да је закључивао штетне уговоре вишемилионске вредности са правним и физичким лицима, неовлашћено давао позајмице у милионским износима различитим привредним друштвима у Србији, те да су утврђене финансијске злоупотребе које могу повући и кривичну одговорност пред државним органима.
Премда црква одбацује отпужбе о политичком прогону, овај потез се у јавности тумачи управо тако, имајући у виду да је епископ Јустин отворено подржао студентске протесте, отварајући врата храмова и парохијских домова студентима.
У дану када је објављена вест о суспензији владике Јустина, у Краљеву се окупио већи број верника из епархије којом владика Јустин руководи.
Одлука СПЦ о разрешењу епископа Јустина долази свега неколико дана пошто су из Српске православне цкрве искључени теолози који су критиковали црквену власт.
Благоје Пантелић више није члан црквене заједнице одлуком суда којим председава патријарх Порфирије, док је Вукашин Милићевић лишен и свештеничког чина. То у пракси значи да неће моћи да се причешћују, а по њиховој смрти, неће моћи ни да им се служи опело.
Затварање круга и отварање новог
Сменом епископа Јустина фактички је затворен круг прогона оних епископа који подржавају студенте, а који се налазе у Србији.
Наиме, остали епископи СПЦ који су јавно подржали студенте налазе се ван граница наше земље. То су митрополит немачки Григорије, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, архиепископ западноамерички Максим и епископ источноамерички Иринеј.
Они су почетком прошле године упутили јавно писмо у којем су истакли да су студенти будућност.
Коментаришући смене у Српској православној цркви, теолог Вукашин Милићевић каже за Нову да се ради о наставку политике прогона свих оних који се противе „симфонији“ која влада између државног и црквеног режима.
Најдрастичнији потези цркве у новијој историји Србије
„Још једну ствар треба имати у виду. Ма колико ово све било бахато и агресивно, то је истовремено показатељ слабости, како црквеног, тако и државног режима. Не видим, чак ни из перспективе њиховог интереса, шта они овим добијају. Јасно је да грађани и верници СПЦ неће одустати од борбе за правду и истину“, наводи Милићевић.
На питање да ли је црква повлачила овако драстичне потезе у новијој историји, Милићевић каже:
„Тешко је наћи неку паралелу тако да је кратак одговор – не. Ово је сада кампања. Пада ми на памет сада смена читвае јерархије у време краља Милана. То је тада држава урадила у којој је постојала државна црква, па и није нека аналогија за поређење“, наводи Милићевић.
Саговорник Нове наводи да се боји како ће се црква у наредном периоду односити према свештенству.
„Бојим се за свештенство жичке Епархије, поготово оне које се истакло у подршци студентима. Најпознатији је отац Милић, који је чак говорио на протесту у Ужицу. Има их још и то мало. Уздам се у то да је Епархија жичка то подручје централне Србије, које устаничко подручује…Уздам се у њихов устанички менталитет“, наводи Милићевић додајући да ово питање није само црквено.
Горко сећање на обојену револуцију
Од почетка студентских и грађанских протеста, очи јавности упрте се у Српску православну цркву у ишчекивању отворене подршке њеног поглавара, патријарха Порфирија. Уместо тога добили смо јадиковање руском председнику да је у Србији у току обојена револуција.
Подсетимо, у априлу прошле године, партријархСрпске православне цркве Порфирије састао се у Москви са председником Русије Владимиром Путином. Током састанка коме су уз патријарха Порфирија и Путина, присуствовали и руски патријарх Кирил и митрополит бачки Иринеј, било је речи о блиским односима Српске и Руске православне цркве, односима две државе, Косову и Метохији, доласку председника Србије Александра Вучића у Москву, али и „обојеној револуцији“ у Србији.
Поглавар Српске православне цркве отворено је тада рекао Путину да је у Србији у току“обојена револуција“. Патријарх Порфирије је изразио наду да ће “земља превазићи то искушење“.
„Обојена револуција, ви то знате. Надам се да ћемо то искушење победити, као што би рекли. Јер знамо и осећамо да центри моћи желе да са Запада развијају идентитет српског народа и културу. Хвала Вам, што би рекли, и нека вам Бог да снаге, мудрости. Наше молитве су увек са вама, и надам се да Господ помаже“, навео је тада Порфирије.
Patrijarh Porfirije i Aleksandar Vučić Foto: BETAPHOTO/DIMITRIJE GOLL
Андрија Лазаревић Нова
Аутор:
