Светло на крају Смедеревског пута: Семафори у Калуђерици коначно прорадили, али зашто смо месецима били таоци бирократије?
Фото: Инфо служба ГО Гроцка
Данас, 26. фебруара, становници Калуђерице и Винче коначно су дочекали призор за који су многи почели да сумњају да ће га икада видети – црвено и зелено светло на семафорима дуж Смедеревског пута.
.
Пише: Жељко Маторчевић
.
Након вишемесечног мрака, Инфо служба је саопштила да су семафори на проширеној деоници пуштени у рад, с поносом истичући да ће то „значајно побољшати безбедност пешака“. И заиста, слика светлећих сигнала изнад ове прометне саобраћајнице доноси огромно олакшање за све који туда пролазе. Сваки сигуран прелазак улице, посебно за децу на путу до школе, вест је која заслужује похвалу. Добро је да је проблем коначно решен пре него што је неко изгубио живот.
Међутим, славље над укључењем једне основне инфраструктурне ставке не може да избрише горак укус и питање које с разлогом постављају сви грађани: Зашто тек сада?
Зашто смо месецима морали да гледамо у „мртве“ стубове? Подсетимо, док су грађани свакодневно играли руски рулет са шлеперима и бахатим возачима на пешачким прелазима, надлежни су кривицу пребацивали једни на друге. Град Београд је слегао раменима тврдећи да „ЕДБ касни са прикључком на мрежу“, док је народ чекао.
Изгледа да је било потребно константно инсистирање, јавно постављање питања од стране портала Жиг инфо и оправдан гнев мештана да би систем коначно профункционисао. Очигледно је да струја није била једини проблем, већ је недостајало мало више одговорности и слуха за сопствене грађане. Када се изврши притисак, изгледа да се и „бирократске процедуре“ зачуђујуће брзо заврше.
Семафори сада раде и то јесте мала победа за безбедност овог дела општине. Али, ова ситуација мора остати као јасна опомена за све надлежне институције и локалне политичаре. Безбедност људи не сме бити луксуз који се чека месецима због лоше координације јавних предузећа.
Грађани Калуђерице и Винче не траже немогуће, већ само да се њихови проблеми решавају пре него што постану питање живота и смрти, а не тек након медијских прозивки и апела. До тада, коначно можемо да предахнемо и пређемо улицу – на зелено.
Аутор:
