„ВЕЧНИ ПОЧИНАК“ ОД 1.300 ЕВРА: Док држава ћути, у Врчину ниче нелегално гробље грађено сумњивим материјалом и политичком заштитом
Док грађани Србије стрепе од извршитеља због неплаћених рачуна, у Врчину се одвија грађевински и правни трилер у којем инвеститори приватног гробља држе лекцију држави о својој недодирљивости.
„Садња поврћа“, како су инвеститори првобитно правдали бетонирање њива инспекцији, сада је и званично постала „берба евра“. На градилишту су отворено истакнуте табле за продају, државни материјал се користи за приватне ограде, а институције немо жмуре – осим када треба малтретирати новинаре који о овоме пишу.
.
Пише: Жељко Маторчевић
.
Овај скандал, који редакција Жиг инфа прати већ месецима, добио је свој коначни, бизарни расплет. На парцелама у Улици Сесветска, где је према закону изричито забрањена изградња гробља јер је реч о пољопривредном земљишту 3. класе, сада поносно стоји црна табла са златним словима: „ПРОДАЈА ГРОБНИХ МЕСТА“ уз истакнуте бројеве телефона. Радови увелико трају, а радници неометано припремају раке.
Тајни снимак: 1.300 евра за раку без папира
Бахатост инвеститора, међу којима су Влада Кузмановић и истакнута чланица СНС-а из Поште, Марија Исидоровић, разоткрио је новинар Марко Драгославић, који је позвао број са табле представљајући се као заинтересовани купац.
У аудио снимку, мушки глас са друге стране жице открива да је цена једног гробног места чак 1.300 евра. Када је упитан за папире, продавац муцајући нуди „признаницу“ и наводи да се уговор може „оверити код нотара“. Наравно, када му је новинар отворено рекао да покушава да прода место на нелегалном гробљу за које не поседује ниједан папир, разговор је брзо и непријатно завршен.
Државне цеви за приватну ограду?
Криминал овде не стаје само на нелегалној градњи и продаји магле. Наш колега Милан Јовановић, који свакодневно прати развој овог дивљег неимарства и који је због тога већ два пута имао полицију на вратима, уочио је детаљ који би хитно морао да заинтересује тужилаштво.
Металне цеви које се користе за конструкцију и ограђивање овог приватног гробља идентичне су онима које користи „Београд пут“ или слична јавна саобраћајна предузећа за постављање знакова поред пута. Када се узме у обзир чињеница да је један од сувласника овог бизниса радио управо уједном од тих јавних предузећа, рађа се врло основана сумња: да ли се приватно гробље локалних моћника гради материјалом украденим од државе и грађана?
Морбидно славље: Профит изнад туге
Врхунац бешчашћа илуструје фотографија која тренутно кружи интернетом међу мештанима Врчина. На њој се виде инвеститори гробља како насмејани позирају и славе. Према тврдњама многих Врчинаца, ово весеље је организовано ни мање ни више него – због продаје првог гробног места.
– Дакле, док су људи сахрањивали свог најмилијег, они су се веселили – резигнирано констатује наш колега Милан Јовановић, сумирајући сву морбидност ове ситуације.
Институције не постоје, полиција малтретира новинаре
А шта за то време ради држава? Комунална инспекција долази на терен, запише шта има и немоћно одлази, док власник приватног гробља њихово присуство потпуно игнорише. Знајући да је казна коју евентуално може добити смешна у поређењу са 1.300 евра колико наплаћује само за једно место, систем га је практично наградио да настави.
Са друге стране, полиција је врло ажурна када треба заштитити инвеститоре. Када је Милан Јовановић – новинар коме је због истраживачког рада у Гроцкој запаљена кућа – пришао радницима и упозорио их да раде нелегално, полиција му је убрзо закуцала на врата са питањем „зашто узнемирава извођаче радова“. И то не само једном. Полиција је том приликом директно признала да им је „наређено“ да реагују на пријаву инвеститора против новинара, а да им није наређено да провере да ли се изводе нелегални радови.
У Врчину је данас сахрањена правна држава, а надгробни споменик јој је изливен у бетону нелегалног приватног гробља – које се гради државним цевима, политичком заштитом и уз потпуну капитулацију институција.
Цена гробног места: 1.300 евра. Цена правде у Гроцкој – засад непроцењива.
Аутор:
