Гајић: Нема развоја и демократије без већинског изборног система на локалном нивоу
Председник Народне странке Владимир Гајић изјавио је да без промене изборног система у чисто већински на локалном нивоу никада неће доћи до демократије и развоја локалне самоуправе.
„Када би био уведен већински изборни систем на локалном нивоу, грађани би били заинтересовани да гласају за људе које познају по имену и презимену и то би било важно, а не из које сте странке, али у Србији постоји општа сагласност да то не буде тако него да постоји партијска држава. Нисмо ми имали демократију па је дошао СНС и укинуо је него постоји континуитет“, рекао је Гајић телевизији Јуроњуз Србија (Еуронеwс).
Гајић је навео да је услов за промену власти да најмање 500.000 гласача СНС-а пређе на страну опозиције и да нема другог начина да буде власт буде угрожена на изборима, јер се „не могу увести бирачи из рецимо Данске“.
„То је квадратура круга коју српска опозиција никако не успева да реши и док се то не догоди остаће исти однос снага власти и опозиције, с тим што ће студенти сменити прозападну опозицију, а неће бити промене власти“, рекао је Гајић.
Гајић је истакао да на политичкој сцени у Србији нема консеквентности и као пример навео да прозападна опозиција сада брани врховног јавног тужиоца Загорку Доловац, а „пре две године су је јурили по улици“.
„Прозападна опозиција нема конзистентан став, није принципијелна. Како сада очекују да ће тужилац за организовани криминал Младен Ненадић да донесе демократију? Ненадић је део дубоке државе у Србији и то очекивање је толико наивно и површно и показује незнање да је то невероватно“, рекао је Гајић.
Гајић је подсетио подсетио је Народна странка покренула иницијативу за утврђивање одговорности Загорке Доловац, и да је тај захте касније постао опште место.
Председник Народне странке, који је адвокат, навео је да се стално води расправа о томе како је недавним изменама правосудних закона „уништена самосталност тужилашва“.
„У Србији, међутим, од 1945. године тужилаштво никад није било самостално, ни у папирима ни фактички. Садашњим изменама правосудних закона нису пипнуте надлежности тужилаштва, а томе се сада води расправа као да смо ми имали нешто невиђено и одједном је то уништено. Измене закона су с једне стране политички мотивисане, а са друге стране су покушај исправљања очигледних грешака у реформи правосуђа“, рекао је Гајић.
Упитан о „мартовским годишњицама“, Гајић је телевизији Прва рекао да је од 15. марта, годишњице великог протеста у Београду, много важнији 17. март, када се обележава годишњица прогона Срба са Косова и Метохије који се догодио 2004. године.
„Тога би требало да се подсетимо јер је то симболика нашег страдања на Косову и Метохији“, закључио је Гајић.
Аутор:
