Срби на Косову – странци у својој кући

Београд је, опет, тријумфално објавио „победу“. Председник Александар Вучић изјавио је да је постигнуто „олакшање за српски народ“. Медији у Београду под контролом власти се утркују да прикажу бенефите најновије “Вучићеве победе” на Косову. А заправо Срби на Косову, који ту вековима живе, сада се третирају као страни држављани на привременом раду и боравку. Они треба да аплицирају за боравишне дозволе у сопственим кућама. И то њихова држава Србија слави као олакшање и победу. Ово су последње секвенце дугометражног филма “тихе предаје Косова” у режији Александра Вучића.

На Косову (и Метохији) данас ступају на снагу косовски Закон о странцима и Закон о возилима. Ови прописи, донети још 2013. и 2017, никада нису били у потпуности примењени – све док Аљбин Курти није одлучио да их активира управо сада.

Закон третира сваког без косовских докумената као странца. Обавезна је пријава боравка у року од 72 сата, боравак је ограничен на 90 дана, а за дуже потребна је боравишна дозвола.

Закон о возилима забрањује вожњу аутомобила регистрованих у Србији на основу овлашћења, ако возач нема пребивалиште на Косову. Хиљаде Срба који возе таблице из Краљева, Чачка или Београда, студенти из централне Србије и запослени у српским институцијама нашли су се пред свршеним чином.

Свако ко одбије интеграцију у косовски систем (коју је Вучић годинама јавно оспоравао, а тајно потписивао) губи право на имовину, рад и слободно кретање.

Специјални изасланик ЕУ Петер Соренсен и Аљбин Курти су се договорили (да би лакше анестезирали косовске Србе) да се омогуће: рок од три месеца за прибављање косовских докумената, привремене боравишне дозволе на 12 месеци за запослене и студенте на северу (на основу спискова које састављају српски градоначелници) и признавање српских личних карата издатих пре 15. марта 2026.

Као “спас” представљена је класична превара (још једна у низу) какве смо већ гледали са таблицама КС/РКС, динаром, поштом, Газиводама…Вучићева власт поново примењује исти механизам: прво се диже паника и најављује „катастрофа“, па се у последњи час „преговара“, прави се уступак који се представља као велика победа. А све унапред договорено, и технологија и епилог преваре.

Резултат је да Срби морају да се региструју код косовских власти, да траже дозволе у систему који Србија не признаје, да спискове запослених којима треба радна дозвола шаљу српски градоначелници, што је већ предаја података о хиљадама људи.

Опозиција и невладине организације отворено говоре о издаји. Студенти у северној Митровици (свега њих педесетак, од око 10 хиљада) протестују, питајући где је Београд био месецима док се закон спремао. Уместо да блокира примену или захтева статусно неутрално решење, власт је пристала на компромис који Србе претвара у „странце у сопственој кући”.

За Вучићев режим косовски Срби су монета за поткусуривање. Кад год се појави унутрашња криза, притисак Запада, скај апликације… Вучић прави “болне компромисе” на Косову. Формално не признаје Косово, а омогућава косовској влади да спроведе потпуни суверенитет на терену.

Власт у Београду није заштитила народ – она је поново продала интересе и опстанак косовских Срба да би купила још мало времена на власти.

Срби на Косову поново схватају да су преварени. Али ћуте. Додуше, овога пута, да би лакше прогутали издају, Вучић им је дао по 20 000 динара. О овом поблему огласио се Ректорски колегијум Универзитета у Београду, али руководство Универзитета у Косовској Митровици – није. Болесни уступци или, како је иронично група професора универзитета у Косовској Митровици насловила своје саопштење: “Ћути, може и горе: хроника једне капитулације”.

Foto: REUTERS/Florion Goga

Миливоје Михајловић Наш портал