Психолошкиња Ана Мирковић: „Бесни пси“ који бране своје личне интересе нападају новинаре
Након вербалног напада и вређања која је екипа Нашег портала доживела у Смедеревској Паланци, психолошкиња Ана Мирковић каже да се људи блиски властима понашају као „пуштени бесни пси“ који бране своје личне интересе и не дозвољавају да се ситуација тумачи логично већ користе контранапад да замагле објективно сагледавање.
Према анализи коју је спровео АНЕМ, више од трећине анкетираних новинарки и новинара у Србији, тачније 37,1 одсто, има дијагностикован ментални поремећај или доживљава менталне сметње, што више него дупло превазилази проценат заступљености менталних поремећаја у општој популацији.
Када је реч о врсти тегоба за које је постављена лекарска дијагноза, међу новинарима и медијским радницима убедљиво предњачи анксиозност са 72,1 одсто. Следи депресија са 40,4 одсто, док нападе панике пријављује 31,7 одсто испитаних. Иако је уврежено мишљење да је код новинара најчешћи посттрауматски стресни поремећај (ПТСП), он се јавља у 19,2 одсто одговора, показују резултати овог истраживања.
Пример који потврђује ове податке је и данашњи случај у којем је новинарка Нашег портала нападнута од стране „бизнисмена“ Бранка Бабића. Он је на њен рачун, као и на рачун редакције, упутио низ непримерених речи, па чак и псовки.
У моменту кад смо објавили разговор са „краљем обрва“, по добро познатом рецепту, на мрежама креће низ претњи упућен директно нашој новинарки.
За Наш портал психолошкиња Ана Мирковић истиче да новинари у Србији не могу слободно да обављају свој посао, те објашњава профил личности које нападају новинаре, како у реалном, тако и у виртуелном простору.
„Већину тих људи са којима новинари треба да разговарају чине ненормални људи једне нормалне земље. То су пуштени бесни пси који бране своје личне интересе; уцењени и уцвељени, они не презају ни од чега“, рекла је Мирковићева.
Она објашњава да се у оваквим случајевима често примењује „механизам спина“ којим се кривица увек пребацује на новинаре. Уместо одговора на питање, покреће се контра-кампања етикетирања (нпр. „плаћеник”, „усташа”, „блокадер”) како би се јавност збунила.
Према њеним речима, ради се о класичној пропаганди и манипулацији где милион пута поновљена лаж постаје перципирана као истина, док се сам догађај циљној групи презентује на њој прихватљив начин.
„Они не остављају простор да неко макар и милисекунду тумачи садржај на логички начин. Одмах крећу са контра-кампањом, не дајући изманипулисаним и медијски неписменим људима простор да објективно размисле о самом догађају“, наводи она.
Манипулативна стратегија режима кроз медијску пропаганду и етикетирање не тежи само томе да грађани верују у лажи, већ да се системски уруши свако поверење у друштву. Тиме се ствара стање тоталне дезоријентације у којем људи престају да верују чак и сопственим очима.
Наша саговорница је потврдила да ни сама није имуна на свакодневну пропаганду и манипулацију.
„Често ухватим себе у потреби да проверим и информације у које сам сигурна. Они већ дуго раде на системском урушавању поверења у све и свакога. Нажалост, када је земља доведена до ивице пуцања на свим нивоима, то им и успева“, истакла је психолошкиња Ана Мирковић.
Foto: Naš portal
Шпиро Вучинић Наш портал
Аутор:
