Гроцка: Тридесет година тапкања у месту и мрвице

„Ако се изузме ово ново паркиралиште, Гроцка је остала непромењена 30 година.“ Ова реченица, недавно остављена као коментар на једном форуму, удара право у мету и болно сумира нашу локалну реалност. Читајући те речи, нисам могао а да се не вратим на колумну „Има нешто труло у општини Гроцка“, коју сам написао пре тачно три године. Питање које се данас логично намеће јесте: да ли је то трулило коначно почело да се чисти или смо само добили нову фасаду преко старе мемле?

.
Пише: Жељко Маторчевић
.

Пре неки дан, телефон звони. На екрану – скривен број. Са друге стране жице уплашен женски глас. Зове супруга једног од радника обезбеђења у Гроцкој. Пита шта се дешава са платама, тврди да динар нису примили још од децембра. Она не сме да се представи, њен супруг не сме ни да позове. Страх је, дакле, и даље главно средство плаћања у нашој општини. Провером код других радника, добијам нешто другачију слику – неки су ипак добили нешто новца, другима је обећано да ће „баш данас“ лећи још једна уплата. То је та класична локална милостиња: држи их у неизвесности, држи их гладне, па им баци мрвицу са стола како би били неизмерно захвални.

А колико је та захвалност апсурдна и деструктивна, најбоље показује пример осморо радника грочанског водовода. Људи са најнижим и најнередовнијим примањима у општини послати су чак у Кладово да раде кампању за локалне изборе. И гле чуда – сви су пристали. Жртве сопственог кукавичлука. И након три године, матрица понашања је потпуно иста. Радници пристају да примају плату на кашичицу, ћуте, послушно климају главом, глуме покорне војнике странке, а онда у тајности и из прикрајка кукају.

Ипак, истини за вољу, није све тако црно. Кроз ову грочанску политичку маглу стидљиво се пробија и једна озбиљна светла тачка. Студентски покрет је изнедрио нову снагу, нову енергију која не пристаје на уцене и која не дугује никоме ништа. То се и те како осети на терену. Паника је тиха, али приметна. Међу редовима локалних напредњака више нема оне старе, препознатљиве бахатости. Нестала су многа позната лица са улица Гроцке, па чак и они екстремни „јуришници“ који би за шефа крв дали, или би, без много размишљања, „звекнули“ новинара усред центра због написане истине. Њих више нема у првим редовима.

Све у свему, жалосно је стање у Гроцкој. И даље смо таоци система у којем се достојанство мења за сигурну беду и лажна обећања. Али, систем показује пукотине, а страх полако мења страну.

Како каже једна стара мудрост: „Ко се овцом учини, курјаци га поједу.“ Време је да радници и грађани Гроцке престану да буду овце.