Несташица” лекара узима маха

Чекање на прегледе и интервенције због дефицита лекара у здравственим установама широм Србије већ је хиљадама пута испричана прича, али системско решење није ни на помолу. Недавно смо на Нова.рс писали о најмлађим пацијентима у Општини Тител који су месецима били без педијатара, а недавно су и родитељи деце у Бору објавили да је у дому здравља у овом граду једно пре подне радио само један педијатар у предшколском диспанзеру. Такође у земљи која је трећа у Европи по смртности од рака грлића материце, већи део установа у мањим градовима и селима нема ниједног или има само једног гинеколога.

На друштвеним мрежама појавио се недавно забрињавајући коментар у коме јдна мајка пише како је дете школског узраста одвела код педијатра у дом зрдавља, али је амбуанта била празна. У преподневној смени радио је само један педијатар, али у предшколском диспанзеру за сву децу узраста од неколико месеци до 17 година.

Иако на званичном сајту Дома здравља Бор стоји да у овој установи ради шест педијатара, очигледно се дешава да се само једна појави на послу.

Из ове установе, међутим, нисмо добили одговор о распореду рада лекара и дефициту особља до објаве овог текста.

Бор, нажалост није усамљен случај.

Почетком марта ове године писали смо о најмлађим пацијентима у Општини Тител, који немају лекаре.

Наиме, једина два педијатра у дому здравља у овој општини престала су са радом. Један је још 2025. отишао у пензију, док је други дао отказ, а на конкурсе за дечјег лекара, како смо писали, од прошле године се нико не јавља. Према речима родитеља који су се обратили нашој редакцији, најмлађе пацијенте ове здравствене установе, међу којима су и бебе од неколико месеци нема ко да прегледа, нити да вакцинише, па су приморани да их воде у приватне установе и да вакцине плаћају из сопственог џепа.

Ова општина, иначе, обухвата и околна села Вилово, Гардиновци, Лок, Мошорин и Шајкаш, у којима живи близу 5.000 становника који, према њиховим речима, месецима немају где да лече децу.

„Жене из забачених села морају код лекара у град“
Осим педијатара, један од највећих кадровских проблема у здравству, у великом делу наше земље су гинеколози, иако је познато да смо трећа земља у Европи по стопи умрлих од рака грлића материце.

Наиме, у јануару ове године јавност је погодила вест о затварању породилишта у Општој болници у Ћуприји, када је в.д. директор саопштио да због недостатка кадрова не могу да раде.

Слична је ситуација и у другим Гинеколошко-акушерским установама, у местима удаљеним од великих градова.

“У зајечарском округу на 36 села ради само један гинеколог. Сличан проблем постоји и у Трстенику и у многим другим деловима Србије. Општине у којима се лечи стотине или хиљаде жена, имају једног или ниједног гинеколога. Ово је јако опасна ситуација јер у великом броју установа нема ни близу довољног броја лекара да подмири број пацијенткиња који им гравитира. На тај начин пацијенткињама не могу да се обезбеде основни систематски прегледи, а нису све жене у могућности да из забачених села иду у градове како би добиле преглед”, упозорава у разговору за Нова.рс проф. др Снежана Ракић, специјалисткиња гинекологије и акушерства.

Она наводи податак да у Србији има 509 гинеколога у домовима здравља, док их укупно има око 1.100, према подацима Гинеколошко-акушерске секције.

Према подацима које је недавно изнела професорка Ракић, један гинеколог лечи пацијенткиње и у Дому здравља у Куршумилији и 80 околних села, уз једног у приватној пракси. Сремски Карловци, који имају 8.000 становника, немају ниједног гинеколога. Чајетина има једног гинеколога на 15.000 становника, као и Темерин и Бачки Јарак.

Дефицит здравственог особља, нажалост није изненађење јер се болнице широм Србије годинама боре са дефицитом стручног кадра, због чега расту и листе чекања, док са друге стране министар здравља Златибор Лончар тврди да се више у нашу земљу из иностранства вратило више стотина медицинара, али им је, у међувремену, изгубљен траг.

Подсетимо, према последњим званичним подацима с краја 2024. године, у државном систему ради 21.248 лекара и 45.672 медицинске сестре, што је 323 лекара, односно 693 медицинске сестре на 100.000 становника.

Foto: Nova.rs, Shutterstock

Ана Марковић Нова