Зечевић на ТВ Прва: „Блокадери“ криви за отпад у Врчину – али председник Гроцке каже другачије

20251027-125501

Žarko Zečević -Investfarm-Eko

Месецима смо пратили случај „Инвестфарм-Еко“. Сада, уместо да се говори о суштини – ко је и зашто издао сагласност за складиштење опасног отпада у насељеном месту – прст се упире у „блокадере“. Само, постоји мали проблем: кључни људи из СНС-а из Врчина су управо они који су тражили да се пројекат стопира.

Пише: Жељко Маторчевић


Пре неколико дана, у јутарњем програму телевизије Прва, гостовао је Зечевић и говорио о случају складишта опасног отпада у Врчину. Ко прати ову причу од почетка – а ми је пратимо подробно – неће чути ништа суштински ново. Исте чињенице, иста прича. Осим једне значајне новости у реторици: одузимање сагласности Министарства за заштиту животне средине за складиштење опасног отпада у Врчину – Зечевић је приписао „блокадерима“. Водитељка је уредно додала: „који протестују сада свуда по Србији.“

 

Лепо паковање. Само, потпуно нетачно.


Шта се заправо десило – хронологија коју не смемо да заборавимо

Да бисмо разумели апсурд Зечевићеве тезе, морамо се вратити на почетак.

Октобар 2025. – Градска општина Гроцка, наводно, усваја нови План детаљне регулације за локацију у улици Моше Пијаде 3А у Врчину. Тај план предвиђа стамбене и туристичке садржаје – не индустријско складиштење отпада.

27. октобар 2025. – Само три дана након усвајања тог плана, одржава се јавна расправа о Студији утицаја на животну средину за „Инвестфарм-Еко“. Нико из општинске управе тога дана не устаје и не каже: „Чекајте, ми смо пре три дана усвојили план који ово забрањује.“

Јануар 2026. – Министарство заштите животне средине издаје сагласност за складиштење опасног отпада. Општина ћути.

Фебруар 2026. – Мештани Врчина дижу се на ноге. Протести, петиције, јавна буна. Грађани прикупљају потписе, стручњаци демантују тврдње компаније, а Покрет слободних грађана подноси кривичну пријаву против одговорних лица. За само два сата, број потписа против складишта се скоро дуплира испред основне школе „Свети Сава“ у Доњем Врчину.

14. фебруар 2026. – Само два дана пред најављену блокаду аутопута на Сретење, Министарство хитно повлачи сагласност и покреће понављање поступка. Општина се „напрасно сетила“ да је план промењен још у октобру.

Ово је хронологија. И она не помиње „блокадере“ ни у једном кораку.


Прећутана чињеница: „Инвестфарм“ је већ изгубио дозволу – и то за опасан отпад

Оно што Зечевић у јутарњем програму није поменуо – а што је кључно за разумевање овог случаја – јесте да је претходно предузеће из исте власничке структуре, „Инвестфарм Импекс“ д.о.о. Београд, већ изгубило интегралну дозволу за складиштење неопасног и опасног отпада. Решењем Министарства заштите животне средине, број 19-00-00077/5/2016-16, донетим 31. марта 2023. године, та дозвола је одузета.

Разлози нису само „седам тона вишка“, како је компанија покушала да прикаже. Инспекцијски надзори током 2021, 2022. и 2023. године констатовали су читав низ кршења закона: отпад није прописно обележен, складиштен је на начин без слободног приступа за контролу, опасан отпад је пакован тако да не обезбеђује сигурност по здравље и животну средину, предузеће није водило уредну евиденцију, а опасан отпад је складиштен дуже од законом дозвољених 12 месеци. Поврх свега, налози инспектора из априла 2022. нису извршени ни у продуженим роковима.

Ово је предузеће исте власничке структуре. Данас, под именом „Инвестфарм-Еко“, иста група покушава да добије нову сагласност. А Зечевић у јутарњем програму не помиње ово ни речју.


Болнички отпад из Врчина: питање на које нема јасног одговора

Мештане Врчина мучи и још једна ствар. На порталу отворених набавки (otvorene-nabavke.rs), под матичним бројем 113770864, евидентирано је да „Инвестфарм“ из Врчина већ дуже време учествује у поступцима јавних набавки и прикупља отпад из болница. Кључна непознаница остаје: да ли је тај болнички отпад класификован као опасан или не. Али сама чињеница да предузеће са таквом историјом послује у непосредној близини стамбеног насеља и школе – сасвим разумљиво изазива додатни страх код становника.


„Блокадери“ – или напредњаци из Врчина?

Ово је срж проблема са Зечевићевом тезом.

Против складишта опасног отпада у Врчину нису устали само опозиционари и протестанти. На протестима је, према свим доступним информацијама, учествовао и значајан број грађана блиских или чланова СНС-а. Кључни људи напредњака из Врчина лично су се успротивили пројекту. Према сазнањима Жиг инфа, управо је притисак изнутра – из редова владајуће странке – био пресудан за коначну одлуку да се пројекат стопира.

А онда долазимо до изјаве председника Градске општине Гроцка, Александра Рајковића, коју је дао на последњој седници Скупштине градске општине Гроцка:

„Складиште опасног отпада у Врчину је стопирано због општине Гроцка. Људи из Врчина су овде били и добили су папир, црно на бело, да складиштење отпада неће бити. Да ја идем од особе до особе да им то говорим, не могу. Дакле, имамо чињеницу да то складиште опасног отпада у Врчину неће бити.“

Александар Рајковић је председник ОО СНС Гроцка. Дакле, председник општинске организације владајуће странке. Он не говори о „блокадерима“. Он говори о општини, о људима из Врчина, о папиру датом грађанима.

 

Ако је Рајковић у праву – а он је ипак члан исте странке коју заступа и Зечевић – онда је Зечевићева теза у потпуности оборена. Не од стране опозиције. Од стране сопствених страначких другова.


Зечевић, Вучић и реторика додворавања

Није без значаја ни то да је Зечевић у свом излагању у јутарњем програму неколико пута поменуо председника Вучића. Реторика која је усмерена на „блокадере“ као универзалне кривце за све – па тако и за ово – уклапа се у шири образац комуникације власти у периоду друштвене кризе. У том наративу, грађанска буна не постоји сама по себи: она је увек продукт неке организоване групе са политичком агендом.

Само, Врчинци нису „блокадери“ у том смислу. Они су мештани. Родитељи деце која иду у школу три стотине метара од складишта. Власници кућа поред локације за коју су и сами напредњаци из Врчина рекли – не.


Питање које остаје

На крају, остаје једно питање које намеће ова прича у свом целокупном току:

Да ли је уопште могуће да се данас, у Србији 2026. године, питање да ли ће опасан отпад бити складиштен у насељеном месту – са историјом кршења прописа и одузетом дозволом претходне сестринске фирме – сведе на питање ко је „блокадер“, а ко „поборник власти“? И да ли је Зечевић, говорећи у јутарњем програму, уопште свестан да је оптужио и Вучићеве страначке колеге из Врчина – или то не рачуна, јер је важнија реторика него стварност?

Грађани Врчина добили су папир, каже Рајковић. Али папири у овој земљи имају обичај да нестају кад политичка клима промени смер.

Аутор: