ПУДАРЦИ ДОБИЛИ НОВИ „СПОМЕНИК КУЛТУРЕ“: Бели престо испред Месне заједнице
Док се светски лидери ломе око вештачке интелигенције, летова на Марс и нуклеарне фузије, наши Пударци су добили свој аутентични споменик савременог доба.
И то не било какав, већ функционалан, бео и емајлиран. Даме и господо, пред врата Месне заједнице Пударци, након вишенедељног „ходочашћа“ главним улицама, коначно је стигла – WЦ шоља.
.
Пише: Жељко Маторчевић
.
Ова керамичка путница није се на прагу власти створила тек тако. Данима је она стрпљиво мерила асфалт Пудараца, лагано се приближавајући центру моћи. Мештани су је посматрали како „лута“, померајући се сваки дан за по који метар, као да је гони нека невидљива сила или, пак, неодољива потреба да се коначно обрати надлежнима. И ево је, стигла је на циљ. Паркирана тик уз улазна врата, попут најновијег модела службеног возила, само што уместо коњских снага нуди – олакшање.
Иронија је овог пута превазишла саму себе. У земљи где се свакодневно хвалимо „никад већим напретком“, ова шоља је постала савршено огледало наше стварности. Она није само отпад који комуналне службе (у свом препознатљивом маниру) нису виделе данима; она је симбол. Она је престо за све оне који нам годинама обећавају куле и градове, а на крају нам оставе само… па, знате већ шта.
Поставља се питање: шта је писац хтео да каже? Да ли је ово нечији неми протест, уметничка инсталација која приказује сву дубину наше локалне бирократије, или једноставно порука грађана да је државна администрација постала место где се само „отаљава посао“?
Гледајући ову слику, не могу а да се не отмем утиску да ова шоља заправо представља суштину нашег тренутног стања. Сведоци смо времена у којем су вредности погубљене, где се о јавном интересу брине тек кад нешто „засмрди“ до неба, и где се проблеми решавају тек кад нам закуцају на врата – или кад се испред њих лежерно монтирају.
Ова шоља испред Месне заједнице је дијагноза. Она нам поручује да смо у овом општем друштвеном и политичком с(р)ању дотерали до саме ивице. Више немамо где. Прошли смо главне улице, прескочили рупе на путу, и сад стојимо пред вратима институције, гледајући у бело „керамичко пророчанство“.
Сценографија је комплетна. Ту су заставе, ту је табла са натписом институције, ту су закључана врата, а сада је ту и адекватан мобилијар за све оне који су у овој ГО Гроцка решили да се „олакшају“ по правима грађана.
Све је спремно за велику завршницу ове наше локалне трагикомедије. Публика је ту, глумци су на позицијама, а сценографија никад није била искренија.
Остало је још само да неко пусти воду…
Аутор:
