Kada je, sada već davne 2005. godine Tijana Dapčević objavila pesmu „Sve je isto samo njega nema“ izazvala je toliki estradni bum, da čak ni nacionalno emancipovani (čitaj ostrašćeni) nisu ostali imuni na nju. To je zbog toga što je pesma podjednako, ako ne i više, posvećena njima u odnosu na jugonostalgičare, kako ih se obično, sažaljivo naziva.
Ako su te 2005. godine kada je pesma objavljena bili smešni stihovi koji kažu da je normalno da jaran nosi brushalter ili da na svakoj žurci narodnjaci sviraju, kako onda ti isti stihovi zvuče danas?
Priznaćete da i nisu toliko duhoviti i vickasti kao tada. To je zbog toga što su nam se u ovih 17 godina društvene anomalije toliko umnožile i razgranale da nam i satira mora evoluirati na napredniji nivo, kako bi nam surova svakodnevica bila smešna.
Godinu dana nakon objavljivanja ove pesme, tačnije 6. oktobra 2006. godine održana je sednica Skupštine opštine Grocka. Naša redakcija je došla do arhivskog snimka sa te sednice koji ukazuje na jedan frapantan podatak. Dobar deo ovog što danas živimo ni nadrealisti nisu predvideli. Nije više problem ni što jarani nose brushaltere, ni što smo bombardovani lošim narodnjacima, već što živimo u svetu mentalnog nasilja i krkanluka, koji bi i najbolji satiričari poput Voltera, Molijera, Plauta ili Nušića jako teško ismejali.
Sagledavajući ovaj snimak iz 2006., saznajemo da je današnjica toksična i kancerogena. Izjeda nas iznutra… Razlog je jednostavan. Nakon 16. godina od održavanja ove sednice u Grockoj, manje više, sve su isti ljudi koji su na ključnim funckijama. Dosta njih je samo preteklo iz jedne u drugu, a zatim u Srpsku naprednu stranku. Nekada su ponosno nosili Šešeljev bedž, danas kliču Vučiću. Dosta njih je napredovalo i na mnogo važnijim funkcijama je nego nekada.
Pogledajte deo arhivskog snimka:
EŽI
