Italijani preuzimaju komunalne službe u Grockoj. Lazarevac: Obećavali su kule i gradove, ali su nas sve lagali. Sopot: Naš problem je što nemamo dovoljne količine smeća.
GROCKA je prva od svih beogradskih prigradskih opština odlučila da svoje nagomilane komunalne probleme reši kroz javno-privatno partnerstvo, pa će kroz nekoliko meseci o đubretu na ulicama i grejanju brinuti Italijani, odnosno firma „Magip“ koja se nalazi u vlasništvu ljudi sa Apenina.
Italijani će u Grockoj investirati 10.095.000 evra, uz obavezu da zaposle 155 radnika. Za građane cena smeća biće niža od sedam do 10, a grejanje od pet do deset odsto, u zavisnosti od kategorija korisnika usluga. Firma „Magip“ se obavezala da u prvoj godini, za 3.750.000 evra nabavi kompletan vozni park, kao i 20.000 kanti za domaćinstva i 500 novih kontejnera.
Koliko je ovakvo partnerstvo realno u ostalim prigradskim opštinama, „Novosti“ su pitale čelnike Lazarevca, Sopota, Surčina i Obrenovca.
– Prethodne tri godine kod mene su iz Italije, Mađarske i Češke dolazile delegacije sa sličnim predlozima – priča Dragan Alimpijević, predsednik opštine Lazarevac. – Iako je lokalna vlast bila voljna da im izađe u susret oko potrebnih dozvola, svi su odreda lagali. Obećaju kule i gradove, ispričaju bajke, a onda se više ne jave.
Alimpijević kaže da on ni slučajno ne želi da zatvori vrata za potencijalne investitore. Međutim, nada se da će na vrata opštine zakucati ozbiljna firma, koja želi da ispoštuje datu reč, a sve u obostranu korist.
Za razliku od Lazarevca, Sopot ima neobičan problem za realizaciju ovakvog posla. Opština pod Kosmajem – nema đubreta!
– Mi smo površinski velika opština, sa malim brojem žitelja. Svega 21.000 građana i 8.000 vikend-kuća – priča Žika Milosavljević, predsednik Sopota. – Dnevna količina proizvedenog smeća nije isplativa. Naši žitelji mogu da dnevno odlože tek 70 odsto đubreta, koje je potrebno za ekonomsku eksploataciju.
Milosavljević kaže, da oni imaju smeštajne kapacitete i objekte za regionalnu deponiju. Kada bi u projekat udruženo ušli Sopot, Mladenovac i Barajevo, pronašla bi se ekonomska računica, a sve u korist građana ove tri opštine.
OBRENOVAC: U PLUSU SMO
TRENUTNO smo u pregovorima sa nekoliko kompanija oko upravljanja obrenovačkom deponijom, a u smeru korišćenja dobijenog gasa. Naše komunalno preduzeće posluje sa dobitkom, nema viška zaposlenih, pa nigde ne žurimo, čekamo najbolju ponudu, priča Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac.
Prema njegovim rečima, ova opština ima postrojenje za sekundarnu separaciju otpada na deponiji „Grabača“. Tamo se reciklira velika količina otpada, od koga se dobija novac.
SURČIN: BILI SU NAM ŠVAJCARCI
SURČIN je jedina prigradska opština koja nema svoje komunalno preduzeće, jer im smeće odnosi „Gradska čistoća“. – Pre dve godine imali smo razgovore sa švajcarskom firmom oko sličnog projekta, koji je realizovala Grocka. Problem je što Surčin ima mali broj stanovnika. Pojavila se mogućnost da taj posao uradimo u saradnji sa Pećincima. Međutim, to se nije realizovalo – priča Stevan Šuša, predsednik Skupštine opštine Surčin.
