Početak izgradnje postrojenja za preradu otpada u Vinči očekuje se 2017, a nova deponija biće završena do 2020. godine, izjavio je gradonačelnik Siniša Mali krajem juna 2015. Godine.
On je u izjavi koju je, nedelju dana pre, preneo Beoinfo istakao da je projekat javno-privatnog partnerstva, kojim grad namerava da realizuje ovu investiciju, predat nadležnoj republičkoj komisiji. To telo mora da odobri poduhvat, posle čega će se, kaže Mali, o njemu izjašnjavati odbornici Skupštine grada.
– Posle toga, biće objavljen međunarodni tender na kojem očekujemo značajan odziv, jer je interes za ovaj projekat iskazalo više od 50 kompanija iz Srbije i sveta. Ponuđači će se nadmetati kreiranjem tehničkih rešenja koja na najbolji način mogu da zadovolje uslove u smislu kvaliteta i cene pružanja usluga tretmana i odlaganja otpada – rekao je Mali.
- jula 2015. održana je sednica Skupštine grada, na kojoj je izgradnja ovakvog postrojenja odobrena. Sada se očekuje se tender za izbor partnera, a gradonačelnik je napomenuo da je već 50 kompanija izrazilo zainteresovanost da učestvuje u realizaciji projekta upravljanja otpadom.
– Realizacijom projekta umnogome će se poboljšati kvalitet životne sredine i energetska efikasnost u glavnom gradu – naveo je Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede i predsednik Komisije za javno-privatna partnerstva.
Aleksandara Hristić: Sredstva biti odvajana iz budžeta Grada, odnosno iz džepova Beograđana.
Prema Odluci usvojenoj redinom jula 2015. godine na sednici Skupštini grada Beograda, Grad će za odlaganje komunalnog otpada sklopiti partnerstvo sa privatnom kompanijom. Međutim, kako je istakla Aleksandra Hristić iz Nove Stranke, pošto se očekuje da privatni partner neće podmiriti svoje troškove, propisuje se da „će Grad biti obavezan da pokrije taj nedostatak novčanog toka putem direktnih plaćanja na ime projekta privatnom partneru tokom trajanja ugovora“. To, dakle, znači da će sredstva biti odvajana iz budžeta Grada, odnosno iz džepova Beograđana.
– Javna komunalna preduzeća koja se bave sakupljanjem i deponovanjem komunalnog otpada obračunavaju troškove deponovanja koji se kroz račune građana iskazuje zbirno kao „sakupljanje otpada“. Dakle građani su već platili uslugu deponovanja otpada na sadašnjoj deponiji i to 20-25% od ukupne cene prikazane u sadašnjim računima. Ideja da se sanacija, rekultivacija i zatvaranje postojeće deponije realizuje kroz projekat JPP i da se finansira iz naknade za deponovanje koja će biti uvedena, predstavlja novi namet građanima koji su oni već platili kroz dosadašnje račune – navela je Hristić.
Dragan Radović, poznati Ekonomista, takođe ukazuje na nelogičnosti ugovora vezanog za vinčansku deponiju.
– Sam iznos ulaganja od 238,5 miliona evra, nemam osecaj ali je previsok sigurno – tabela 12. U tabeli se navodi uzimanje kredita i finansijski troskovi od 39,9 mil.evra (moze da bude samo kamata), u sledećoj tabeli na istoj strani stoji da je kamatna stopa 6,5% – PREVISOKA JE, sada su u Evropi kamatne stope 2 do 3 %. Na žalost, NBS Srbije radi za strane banke jer je trenutna referentna kamatna stopa NBS upravo 6,5%, pa zašto bi nam neko davao povoljnije kredite. Ako partner bude strana firma zašto bi se planirala kamata od 6,5% na godišnjem nivou, stranci kod svojih banaka dobijaju niže kamatne stope, prema tometroskove od 39,9 najmanje treba smanjiti, ne smeju biti veći od 12 mil.evra, ističe Radović.
Pored još mnogo sumnji vezanih za ovaj ugovor, Radović ističe i sledeće:
– U stvari sve što je napisano i prikazano treba da pokaže da je privatno partnerstvo u ubedljivoj prednosti u odnosu na sopstveno ulaganje grada i javnih preduzeća, navodi Radović.
Vinčanska deponija se inače nalazi na teritoriji GO Grocka, u kojoj su komunalne delatnosti nedavno date takođe javno-privatnom partnerstvu firmi Magip. d.o.o koja je osnovana neposredno pred konkurs i koja iza sebe nema poslovnih poduhvata.
Za Žig Info
Željko Matorčević
