Судећи према званичним подацима републичке и градске изборне комисије о броју гласача, у Београд се у периоду од 2008. до 2016. доселио читав један град попут Суботице.
Са сваким новим изборним циклусом, а у Србији је то сада готово сваке године, изнова се отвара питање ажурности и веродостојности бирачких спискова. Сви бројеви, као и чињеница да је готово немогуће добити поуздану информацију о томе колико су спискови прецизни, указују на то да је критика у вези са бирачким списковима потпуно оправдана.
Београдски избори одржавају се 4. марта 2018. а једна од главних критика и сумњи у могуће манипулације гласовима грађана због непрецизних бирачких спискова. Сумњама доприносе и различити подаци које износе представници власти и институције.
Судећи према званичним подацима републичке и градске изборне комисије о броју гласача, у Београд се у периоду од 2008. до 2016. доселио читав један град попут Суботице.
У том периоду је број гласача у Београду, према званичним подацима, повећан за више од 100.000. На основу тих података, испада да је број пунолетних становника у престоници годишње растао у просеку за више од 12.000.
„Београд има негативни природни прираштај. С друге стране, када се рачуна број оних који су отишли из Београда и оних који су дошли, неки просек је мање од 10.000 годишње у плусу“, каже за Инсајдер демограф Института друштвених наука Владимир Никитовић.
Изборне комисије – бирача мање, опозиција и министар полиције – има их више
После 2016, међутим, долази до обрта. Наиме према подацима изборне комисије број бирача од 2017. до 2018. смањио се за око 13.000.
Податак о паду броја гласача не уклапа се међутим ни са тврднама опоозиције, али ни са тврдњама министра полиције.
Уочи овогодишњих београдских избора, опозиција је у октобру прошле године тврдила да има чврсте доказе да се број становника у само две општине за четири месеца повећао за више од 15 хиљада становника.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је, међутим, тврдио да се према подацима МУП-а број становника повећао за свега 6.000 људи. Испоставило се да ни сам министар није изнео тачан податак.
Наиме, Градска изборна комисија је недавно саопштила да ће, према последњим подацима, право гласа на београдским изборима имати 1.607.000 бирача, а то је за око 13.000 мање него на изборима у априлу 2017.
„Ми немамо потпуне и поуздане информације, имамо само део. У Србији не постоји регистар становништва, на основу кога би у сваком тренутку могли да имамо поуздану информацију, на основу броја рођених, умрлих, одсељених… Попис се ради на десет година, и ми смо већ сада далеко од оног који је урађен 2011. и управо тај период између два пописа је простор за манипулацију“, каже Владимир Никитовић.
Програмски директор ЦРТЕ Раша Недељков за Инсајдер каже да та организација прати сва дешавања око београдских избора, да су у току анализе, али да за сада нису приметили већа одступања и аномалије. И он, међутим, напомиње да квалитет и поузданост бирачких спискова и даље упитни.
„Министарство за локалну самоуправу није прихватило наш предлог да се уради такозвана ревизија бирачког списка. То би било урађено по међународно признатом моделу, у коме би се на одређеном узорку у различитим сегментима урадила провера бирачког списка, на основу чега бисмо имали јасну оцену у каквом је он заправо стању“ , каже Недељков.
У Србији и мртви у бирачким списковима
Ажурирање бирачких спискова је у надлежности локалних самоуправа, односно локалних матичних служби које додају или бришу податке о бирачима. У Министарству државне управе и локалне самоуправе тврде да се бирачки спискови редовно контролишу.
„Министарство, преко управне инспекције врши редовне и ванредне инспекцијске надзоре над вођењем бирачког списка и ажурирањем дела бирачког списка за подручје јединице локалне самоуправе“, кажу у Министарству.
Упркос томе што је то исто Министарство и прошле године тврдило да бирачки спискови никада нису били ажурнији, испоставило се да је то није баш тако. Прошлогодишње истраживање Инсајдера показало је да се у бирачком списку могу наћи особе старије и од 120 година, док, истовремено, у њему није било особа с важећим личним картама.
Више бирача од броја становника
Сумњу у регуларност бирачких спискова изазвао је и податак да је укупан број регистрованих пунолетних бирача већи за чак 800.000 у односу на онај који је утврђен пописом становништва 2011.
До сличног резултата се долази сада за Београд, када се упореде подаци из последњег пописа становништва и јединственог бирачког списка.
У Министарству за локалну управу очигледну нелогичност, и 2011. и сада, упорно објашњавају на идентичан начин.
„Попис становништва представља фактички број грађана јер се ради по принципу добровољности и анкетирања грађана који су доступни да дају податке. Овде треба имати у виду да се према последњем попису не тако мали број грађана није ни одазвао“, наводи се у одговору Министарства Инсајдеру.
Поузданост и тачност бирачких спискова, отклањање сваке могућности манипулације, спадају у основне претпоставке демократије. Упркос томе што су нетачни бирачки спискови били кључна критика демократске опозиције још деведесетих, овај проблем до данас није решен.
