Детаљи оптужнице за пад надстрешнице: оштећења била видљива пре пада, станица ипак отворена за грађане

Менаџерка „Инфраструктуре Железнице Србије”, председник и чланица Комисије за технички преглед зграде железничке станице у Новом Саду оптужени су да су, иако су знали да радови на згради нису завршени, да није стабилна и да њено коришћење може да угрози животе људи – одобрили да станица буде отворена за путнике. Све троје су у тужилаштву негирали кривицу. КРИК објављује детаље оптужнице.

Више тужилаштво у Београду подигло је у марту ове године оптужницу против Слободанке Катанић, менаџерке „Инфраструктуре Железнице Србије”, Милутина Савовића и Биљане Крстић, председника и чланице Комисије за технички преглед новосадске станице, којом их терети за несавестан рад, злоупотребу службеног положаја и тешко дело против опште сигурности.

Они су, како тврди тужилаштво, учествовали у томе да станица буде отворена за путнике иако су знали да постоје недостаци који утичу на стабилност зграде и да то може да угрози животе људи.

Оптужница је, после нешто више од годину дана од пада надстрешнице, потврђена и КРИК ју је добио по захтеву о слободном приступу информацијама од јавног значаја. У наставку објављујемо детаље.

Оштећења надстрешнице била видљива у данима пре пада

Комисија, чији је Савовић био председник, а Крстић чланица, имала је задатак да изврши технички преглед изведених радова на станичној згради и утврди да су испуњени сви услови који су неопходни да се она користи, пише у оптужници.

Тужилаштво тврди да Савовић и Крстић, у оквиру своје струке и надлежности, то нису учинили како треба – између осталог, преглед су радили иако је реконструкција зграде још била у току и нису преконтролисали да ли су радови на згради изведени у складу са грађевинском дозволом и другом документацијом на основу које се објекат реконструисао.

Упркос томе, у априлу 2024, дали су одобрење да се зграда пусти у пробни рад и нису је поново проверавали, тврди тужилаштво у оптужници.

„У току пробног рада објекта нису проверавали испуњеност услова за издавање употребне дозволе, па о томе нису доставили извештај инвеститору, нити су извршили проверу потпуности техничке и друге документације за изградњу објекта, односно извођење радова, јер су технички преглед вршили без потврде пријаве радова (…) без накнадних контролних испитивања конструкције надстрешнице”, пише у оптужници.

Оптужена Крстић, према оптужници, имала је задатак да провери управо надстрешницу. Тужилаштво тврди да је пропустила да види да након реконструкције није рађена анализа како ће надстрешница реаговати на потенцијални земљотрес, нити да је она током реконструкције додатно оптерећена тежином. Није, како тврди тужилаштво, констатовала ни да су каблови који су држали надстрешницу – кородирали.

Упркос оваквој ситуацији на терену, пише у оптужници, у октобру 2024, Савовић је сачинио нови извештај у коме је предложио да се станици изда употребна дозвола, односно да она може да се користи, „иако су знаци лома (надстрешнице) били уочљиви у данима који су претходили рушењу надстрешнице који су се јављали у виду повећаних угиба”.

Обоје су на саслушању у тужилаштву негирали кривицу. Тврдили су да се извештај односи на издавање употребне дозволе само за трафо-станицу како би била прикачена на електромрежу, а не за зграду станице.

„У априлу 2024. године (Крстић) је гледала само трафо-станицу јер у њу није могло да се уђе, а предмет њеног извештаја и прегледа у априлу уопште није цео објекат већ само трафо-станица јер у априлу су редом за све објекте гледали само трафо-станице да би оне добиле привремену употребну дозволу”, рекла је Крстић пред тужилаштвом, препричано је у оптужници.

Савовић је објаснио да је извештај урађен по форми коју је наручила Електродистрибуција Србије за трафо-станице како би се оне повезале на електромрежу и да се не односи на целу станичну зграду.

Осим њих двоје, оптужена је и Слободанка Катанић, менаџерка државне компаније „Инфраструктуре Железнице Србије”.

Одбрана менаџерке „Инфраструктуре”: Надзор није указао на проблем

Катанић је, пише у оптужници, била задужена да координира и прати пројекат реконструкције пруге од Новог Сада до границе са Мађарском, а у који је спадала и реконструкција зграде у Новом Саду.

Тужилаштво тврди да је, с обзиром на позицију на којој је била, знала да извештај о техничком прегледу који су сачинили друго двоје оптужених није урађен како је требало, као и да радови на станици нису завршени, али је ипак донела решење о томе да се направи комисија која ће да одлучи да за путнике отвори део зграде на коме је надстрешница.

Катанић није упозорила надлежне да објекат и даље није завршен, знајући, како пише у оптужници, да је у току нови технички преглед који је вршен све до неколико дана пре пада надстрешнице.

Она је негирала кривицу. Рекла је да није имала овлашћење да доноси одлуке и да је налоге добијала од својих шефова – директора „Инфраструктуре Железнице Србије”.

„Наглашава да у свом послу није самостална, већ налоге добија од генералног директора Небојше Шурлана и од извршног директора за развој и инвестиције Милана Нововића, који су као и она били упознати са свим што се дешавало на прузи током извођења радова”, препричана је у оптужници њена одбрана.

Она је објаснила да од стручног надзора који је предводила фирма „Утибер” није добила ниједан извештај у коме се наводи да постоји проблем са надстрешницом.

„Пројектант је у једном од пројеката констатовао да је надстрешница конструктивно стабилна и то након визуелне провере. Обавеза пројектанта је била да испита стабилност објекта или извођача у току извођења радова”, рекла је она у тужилаштву.

Казала је и да је у спорном извештају комисије уочила да не постоји потврда да је објекат урађен у складу са грађевинском дозволом и пројектом, као и да је наложено прављење новог извештаја – што значи да овај није био меродаван.

Коначан извештај, како је рекла, није добила – мејл о томе да је он готов и да је на потпису примила је нешто иза поноћи 1. новембра 2024.

Неколико сати касније, надстрешница је пала, а од тога је страдало 16 особа.

Тужилаштво је одбране сво троје оптужених оценило као неосноване и усмерене на избегавање кривице.

Ово је заправо споредни поступак који се води због пада надстрешнице.

Истрага у Новом Саду

Истрагу је најпре покренуло тужилаштво у Новом Саду које је потом оптужило 13 особа да су, између осталог, омогућили коришћење станице иако није била завршена и није имала употребну дозволу. Међу оптуженима су и бивши министар грађевинарства Горан Весић, бивши директор „Инфраструктуре Железнице” Небојша Шурлан и његова наследница на тој позицији Јелена Танасковић, као и Весићева помоћница Анита Димоски. Ова оптужница још није потврђена.

Осим тога, Тужилаштво за организовани криминал такође је покренуло истрагу након овог догађаја. Оно испитује да ли је било корупције на пројекту модернизације пруге од Београда до границе са Мађарском, а у оквиру кога је реконструисана и станична зграда у Новом Саду.

У овом поступку осумњичено је 14 особа које се терете да су оштетиле државни буџет за 115 милиона долара – међу њима су и бивши министри грађевинарства Томислав Момировић и Горан Весић. Ова истрага је стајала у месту јер је Весић био у болници и због лошег здравља није могао да буде саслушан све до половине новембра.

Пад надстрешнице покренуо је масовне протесте широм Србије на којима су грађани тражили да буду кажњени они који су одговорни за овај догађај. Ипак, до сада још нико није одговарао.

Železnička stanica u Novom Sadu nakon pada nadstrešnice (foto: N1)

Исидора Мартаћ   Крик

Аутор: