Две године су прошле од дана када је Србија занемела од насиља које је однело деветнаест живота, махом деце и младих у ОШ “Владислав Рибникар”, Дубони и Малом Орашју. Заједно смо туговали, заједно смо тражили одговорност за промоцију насиља у друштву и покретање најширег друштвеног дијалога – да систем више никада не закаже као у случају два масакра.
Као део парламентарне опозиције, позвали смо тада престрављене грађане и грађанке на протесте “Србија против насиља”. Захтевали смо да се престане са системском промоцијом насиља у јавности и санкције за све који то насиље негују: смену Савета РЕМ-а, гашење медија који објављују лажне вести и континуирано крше новинарски кодекс, одузимање националних фреквенција телевизијама које слуђују грађане и промовишу насиље, као што су Пинк и Хепи ТВ и хитно укидање ријалити програма који промовишу насиље и агресију.
Захтевали смо институционалну одговорност и смену шефова МУП Братислава Гашића и БИА Александра Вулина и министра просвете Бранка Ружића. Једино је Бранко Ружић поднео оставку. Истовремено, као Зелено-леви фронт посебно смо тражили да се разоружа наше друштво, јер се постојећи закон о држању оружја системски крши и не спроводи, уз проблем стотина хиљада комада нелегалног оружја међу грађанима Србије. Указивали смо да су нам неопходна већа улагања у образовање, да су нам потребни додатни наставници, психолози и педагози, као и бољи услови рада просветног кадра, како би се посветили сваком детету.
Режим је у наредним месецима показао да му је, више од превенције, стало до слике о властитој безгрешности, избегавањем било какве расправе која би показала да одговорност и грешке надлежних. Уместо тога, трагедије су сведене на пуке потезе појединаца на које систем није могао превентивно ни корективно да утиче.
Студенте, ђаке, наставнике, професоре и родитеље, режим две године слуђује наглим и нетранспарентним одлукама о окончању школске године, стотинама дојава о бомбама у школама, сменама непослушних директора и наставника и политичким избором послушних, манипулацијама у изборима декана и студентских парламената, отвореним претњама, кривичним пријавама и финансијским кажњавањем универзитетских професора и декана, као и пребијањем ђака и студената, и на улицама и на универзитетима.
Пропуштене прилике да се деци, младима и образовању да значај у друштву, вратиле су се као бумеранг са падом надстрешнице, и сада су та од државе заборављена деца и млади дошли на врата институција да траже правду, а просветари покренули штрајк и протестне обуставе рада.Тада као и сада, инсистирамо на улагању у школство и бољим условима рада у просвети, у сврху дугорочног креирања здраве средине за развој сваког детета. Како би се образовању вратили погажени углед и достојанство, ЗЛФ се залаже за, најпре, смену режима СНС и СПС, која ће имати смисла само ако од тог дана кренемо у темељне промене у друштву и обезбедимо предуслове за другачију образовну политику, представљену у нашој Петицији за будућност образовања са испуњавањем конкретних мера које би биле полазна тачка визије другачијег, демократског, образовања које би обликовали сви они који у њему учествују.
Зелено-леви фронт ће наставити да се бори за одговорне институције, безбедне школе и факултете и достојанствене услове за рад просветних радника, у систему у ком се цене знање и стручност, а не насиље и корупција!
