Инсајдер: Балканске криминалне групе више нису само транзит – контролишу цео ланац трговине дрогом
Хапшења у Шпанији и Немачкој, заплене тона кокаина и разбијање логистичких центара широм Европе указују да су криминалне групе са Балкана данас много више од транзитних посредника.
Душан Станковић из Београдског центра за безбедносну политику (BCBP), докторанд криминологије у Шведској, каже за Инсајдер да Балкан више није само транзитна рута, већ да криминалне групе посредују у свим карикама ланца трговине опојним дрогама и на крају профитирају кроз продају самог производа на европском тржишту.
У последњих неколико година Балкан је од некадашње транзитне руте прерастао у једну од кључних тачака у европској трговини дрогом, посебно кокаином из Јужне Америке. Организоване криминалне групе са простора Западног Балкана данас учествују у готово свим фазама ланца – од набавке и транспорта, до дистрибуције и продаје наркотика на европском тржишту, што се може закључити и из последње велике међународне акције, када је у Шпанији ухапшено 17 особа, од којих осам држављана Србије, а заплењена је 1,1 тона кокаина, као и већа количина оружја и новца.
„Имамо податке да криминалне групе из региона учествују не само у транзиту, већ и у производњи, можда не непосредној, али у транспорту тих продуката директно из Јужне Америке у Европу, тако да групе са Балкана нису више само оне које обезбеђују транзитну руту са Блиског истока ка Европи, или са Средоземља ка Европи, већ дефинитивно посредују у свим тим карикама ланца трговине опојним дрогама и на крају профитирају кроз продају самог продукта на европском тржишту“, каже за Инсајдер Душан Станковић из Београдског центра за безбедносну политику (BCBP), докторанд криминологије у Шведској.
Како наводи, када се помене Балкански картел, не може се говорити о јединственој организацији, већ пре о мрежи флексибилних група које сарађују по потреби.
„Тај термин се најчешће користи као флексибилни термин за све групе које су, у ствари, са овог подручја, које имају везе са овим подручјем, или чији су чланови пореклом са овог подручја. Дакле, вероватно није реч о једној великој групи, већ о стицају свих тих група са Балкана, које чине Балкански картел“, истиче Станковић.
Додаје да је сарадња међу њима, без обзира на балканску историју, веома добра.
„Иако долазе из различитих земаља са Балкана, које међусобно можда имају затегнуте спољнополитичке односе и где се често користе неки националистички наративи који распирују мржњу, можда зарад неких унутрашњих политичких интереса, ове криминалне групе дефинитивно сарађују и вођене су профитом. И зарад стицања профита и доминације на тржишту, видимо да им та друштвено-политичка позадина и национални или етнички односи не представљају никакав проблем да би обављали свој посао“, наводи криминолог.
„Групе се прилагођавају потребама тржишта и одговорима полиције“
Поставља се питање колико последње полицијске заплене и велика хапшења, која су се десила у Шпанији и Немачкој, заиста погађају те мреже и да ли су оне, и колико, прилагодљиве да такве губитке амортизују или пронађу друге руте за транспорт.
Станковић каже да се оне веома брзо и лако прилагођавају и потребама тржишта, и разноврсним одговорима полиције, као и превентивним, репресивним и међународним полицијским акцијама и хапшењима.
„Прилагодљиве су и способне да се брзо прегрупишу и оформе неке нове структуре. Чак и ако та хапшења захватају највиши ниво руководства, вође тих криминалних група, чини се као да оне врло брзо успевају да се реорганизују и поново успоставе свој систем. То видимо и у случају мафије у Америци и мафије у Италији. Без обзира на то шта органи реда и правосуђа чине против њих, како би сузбили њихова пословања, они увек на крају испливају, вероватно зато што велики број различитих појединаца са различитим интересима учествује у томе. И онда, чак и када се врховне главе, тако рећи, уклоне, односно санкционишу, неки други људи испливају и преузму то вођство“, наводи Станковић.
Он истиче да сама доступност дроге и присуство организованог криминала имају шире последице по друштво.
„У те групе улазе и млади, било да су малолетни или млађа пунолетна лица, који губе перспективу за неке друге каријере и послове. То што је дрога доступна уништава многе животе – и зависника, и њихових ближњих, чланова породица, и друштва у целини. Последице везане за дрогу су бројне и вишеструке“, закључује Душан Станковић из Београдског центра за безбедносну политику (BCBP), докторанд криминологије у Шведској.
.
Аутор:
