Шта су причали оптужени Јелача и Васић са којим је Селаковић

Министар културе Никола Селаковић, на суђење у згради Специјалног суда у Устаничкој улици, дошао је у друштву оптужене Славице Јелаче, иначе секретарке у Министарству културе и Горана Васића, вршиоца дужности директора Републичког завода за заштиту споменика културе. И Јелача и Васић су, подсећања ради, министра Селаковића означили као особу по чијем су налогу поступали приликом процедуре скидања заштите културног добра за комплекса зграда „Генералштаб“.

Селаковић се терети да је у периоду од друге половине маја до краја новембра 2024. године, заједно са Славицом Јелачом, Гораном Васићем и Александром Ивановићем в.д. директора Завода за заштиту споменика културе Града Београда, прекорачио границе својих службених овлашћења и свесно учествовао у поступку који је, према тужилаштву, нанео озбиљну штету културном наслеђу Србије.

Иако су по закону били обавезни да штите културна добра, оптужени су, према наводима из оптужног предлога, предузимали радње са циљем да се зградама Генералштаба укине заштита, знајући да законски услови за такву одлуку нису испуњени.

У том процесу, како је испричао Горан Васић раније на саслушању у тужилаштву, поступао је по налозима министра културе Селаковића. Он је признао кривицу у тужилаштву рекавши да не спори да је акт „Иницијатива: предлог за доношење одлуке о престанку своства културног добра“ сачинио сам, да није знао да треба да га јавно огласи и да је сматрао да на то има право. Иницијативу је лично, на руке, предао Славици Јелачи која је у горњем десном углу тог акта параграфирала примерак који је он задржао за себе и како је навео, грешком га понео у стан, у ком га је полиција пронашла.

Са друге стране, Јелача је, према наводима оптужног предлога, по налогу министра Селаковића, преузела даље поступање, иако за ове предмете није била надлежна. Она је, без овлашћења и стручне основе, сачинила предлоге одлука Владе и у образложења унела податке који нису одговарали чињеничном стању, наводећи да су надлежни заводи доставили образложене предлоге, иако то није био случај.

У периоду од 10. до 17. јула 2024. године, Јелача је припремила и дописе Министарства културе ка другим државним институцијама, а све те дописе потписао је министар Никола Селаковић, коришћењем факсимила.

Предлози су потом, 17. јула, упућени Влади Републике Србије на одлучивање.

Јелача је пред Јавним тужилаштвом за организовани криминал навела да је по пријему докумената предмет увела у поступање кроз Секретаријат Министарства културе, а не кроз надлежни Сектор за заштиту културног наслеђа и дигитализацију.

Објаснила је да јој је предмет додељен од претпостављеног јер се, како је рекла, радило о процедури која се води по Пословнику Владе, тврдећи да јој нико није указао да су акти незаконити. Јелача је у одбрани навела да је поступала искључиво формално, без улажења у садржај и законитост иницијатива које су, након обраде, прослеђиване министарствима и Влади.

Навела је и да јој је министар рекао да се крене у процедуру пред Владом, те да је њен задатак био да иницијативе претвори у предлоге одлука Министарства културе ради скидања заштите са Генералштаба и њиховог упућивања Влади Србије.

Подсећања ради, против Селаковића, Јелаче, Ивановића и Васића је Јавно тужилаштво за организовани криминал поднело оптужни предлог, а не оптужницу, што би требало да доведе до брзог и ефикасног окончања судског посутпка.

Горан Васић и Славица Јелача / М.М./АТАИмагес

Јована Алексић Нова