Виши суд у Новом Саду одредио је једномесечни притвор за шесторо студената који су у одсуству, а који су осумњичени за кривично дело напад на уставно уређење Србије. Осумњиченима је то дело стављено на терет након што је на пет провладиних телевизија објављен њихов приватни разговор, који је снимала Безбедносно-информативна агенција (БИА).
За њима је расписана и потерница, пише у документу из Вишег суда у Новом Саду, у који је Бета имала увид.
У образложењу одлуке тужилаштва наводи се да је притвор одређен и због „опасности од понављања кривичног дела, јер се окончање актуелних протеста грађана и студената још увек не назире“.
У прислушкиваном разговору учествовало је укупно 12 особа, међу којима су активисти и студенти из организације Студенти против ауторитарне власти (СТАВ), као и активисти и чланови опозиционог Покрета слободних грађана.
Прислушкивани разговор који је у просторијама ПСГ-а снимила БИА по налогу Вишег суда у Београду је објављен на пет провладиних телевизија у четвртак увече, 13. априла, а у петак је шесторо студената и активиста ухапшено: Лазар Динић, Марија Васић, Младен Цвијетић, Давор Стефановић, Ладо Јововић и Срђан Ђурић и њима је одређен притвор до 30 дана.
У четвртак ујутру, 13. априла, шесторо активиста СТАВ-а отпутовало је на Фестивал људских права „Знаду“ у Дубровнику, где је раније договорено њихово учешће на једној од трибина, на којој је требало да се говори о студентским протестима у Србији, а трибина је носила назив „Пумпај!“.
Реч је о студентима Мили Пајић, Браниславу Ђорђевићу, Ањи Питулић и Јовану Дражићу, као и о активистима Доротеји Антић и Дејану Багарићу.
Истог дана по њиховом одласку, снимак БИА је „исцурео“ до провладиних медија, на којима је те вечери и емитован.
Студенти које је ова вест затекла у Дубровнику, као и хајка која је за њима уследила, нису се вратили у Србију.
У међувремену, свима су претресени станови у којима живе, а сада им је одређен и притвор до 30 дана у одсуству.
Браниоци 12 студената и активиста затражили су од судије за претходни поступак Вишег суда у Новом Саду да из списа предмета издвоји доказе који се не могу користити у кривичном поступку, јер нису прикупљени у складу са законом, те да након тога сви буду пуштени из притвора.
„Наиме, спорни докази означени су као строго поверљиви, али након што је одбрани, тек након две недеље чекања, омогућен увид у спис, закључено је да докази нису прибављени у складу са Закоником о кривичном поступку и да се као такви не могу користити у кривичном поступку“, рекао је агенцији Бета један од бранилаца, адвокат Вељко Милић.
Додао је да браниоци очекују да ће спорни докази бити издвојени из списа јер би у супротном вођење кривичног поступка у складу са овим доказима представљало опасан преседан, који би озбиљно угрозио људска права не само окривљених у овом поступку, него и свих будућих особа које се буду нашле у ситуацији да се докази против њих прикупљају мимо Законика о кривичном поступку.
„Након што ови докази буду издвојени из списа, очекујем да ће суд пустити све окривљене да се бране са слободе јер у спису нема доказа који поткрепљују основану сумњу да је извршено било које кривично дело“, казао је Милић.
Он није могао да прецизира о којим је доказима реч, јер то не би било у складу са законом, али тврди да се ради о кључним доказима на којима се базирају оптужбе против студената и активиста.
Адвокат Иван Гвозденац, бранилац Миле Пајић, истакао је да је упитна и одлука о притвору, с обзиром да је он уредно и у року доставио суду адресу своје клијенткиње.
Више од 100 организација цивилног друштва из Србије је протестовало јер је тај аудио снимак, пре него у правосудним органима, завршио у медијима, који су одмах и „пресудили“ да је у питању „тероризам и рушење државе“, што су касније поновили и највиши званичници Србије, а што се потом нашло и у кривичној пријави.
Организације цивилног друштва су поручиле да се ради о политичком прогону неистомишљеника.
Припадницима организације СТАВ до сада, месецима уназад, упућено је на хиљаде најтежих претњи укључујући и бројне претње смрћу, а они су, такође месецима, непрестано на мети таблоидне кампање линча.
„Држава нема право да злоупотребљава безбедносне структуре за тајно прислушкивање с циљем политичког прогона. У предистражном поступку, група се терети за рушење уставног поретка. Таква квалификација је неприхватљива јер група није предузела ниједну активност у правцу остваривања поменутих спорних речи из разговора“, навеле су организације цивилног друштва.
Lazar Dinić Foto:N1
Тања Миловановић Нова
