„Врховни суд Србије пресудио да је у процесу осумњиченима за убиство Ћурувије судско веће повредило закон“
Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић изјавио је да поздравља пресуду Врховног суда Србије којом је утврђено да је дошло до повреде закона у два најважнија сегмента оптужнице и током самог суђења за убиство новинара Славка Ћурувије – код сведочења кључног сведока, за ког се у ослобађајућој пресуди Апелационог већа наводи да на суђењу није остао при датим исказима, иако се из записника са суђења види управо супротно – да је остао при датим исказима. Иста повреда закона констатована је и у вези са сведочењима још четири сведока.
Пресудом број Кзз ОК 38-2024 од 13.10.2024. године Врховни суд Србије је делимично усвојио захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва, КТЖ 166-24 од 02.09.2024. године. Том пресудом утврђено је да је Веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, у саставу: Весна Петровић, председница већа, Нада Хаџи Перић, Драган Ћесаровић, Марко Јоцић и Душанка Ђорђевић, пресудом Кж1-По1 9/22 од 19.04.2023. године повредило закон у смислу члана 438. став 2, тачка 2 Закона о кривичном поступку, у корист окривљених Радомира Марковића, Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића и на тај начин, противно одредбама Закона о кривичном поступку, изрекло ослобађајућу пресуду наведеним окривљенима у кривичном поступку за тешко убиство новинара и власника дневног листа Дневни телеграф и недељника Европљанин, Славка Ћурувије.
Врховни суд Србије је такође утврдио да су поменуте судије повредиле закон у корист окривљених тиме што су у пресуди фактички погрешно приказале одлучне чињенице, како у вези са исказима кључних сведока, тако и у вези са „Извештајем о преснимавању и форензичкој анализи и прегледу похрањених података о оствареној телефонској комуникацији“ од 12.02.2012. године. Тај извештај суштински представља анализу међусобно остварених комуникација у периоду од 09.04. до 12.04.1999. године између Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Курака, чији су бројеви телефона таксативно наведени, као и број телефонске картице окривљеног Радомира Марковића, са свим подацима о времену, типу саобраћаја, трајању, ћелијама и адресама базних станица преко којих је комуникација остваривана, као и анализом комуникација на основу јединственог идентификационог броја телефонског апарата (ИМЕИ).
Овом пресудом завршен је правни поступак против наведених окривљених, јер је Законом о кривичном поступку прописано да Врховни суд, када пресудом утврди да постоји повреда закона, не може да дира правноснажност оспорене одлуке на штету окривљених.
Остаје, међутим, отворено питање да ли су чланови Већа Посебног одељења Апелационог суда, доносећи ослобађајућу пресуду, само повредили закон или су га и прекршили, што би могло да подлеже кривичној одговорности.
Ова пресуда не доноси никоме сатисфакцију. Поједини окривљени поднели су више тужби против оних који су критиковали пресуду чијим је доношењем, стоји у пресуди Врховног суда Србије, направљена битна повреда одредаба кривичног поступка.
Породици Славка Ћурувије држава и надлежне институције дугују истину о налогодавцима и убицама, а не само констатацију о кршењу законитости приликом ослобађања оптужених. Колегиницама и колегама из Дневног телеграфа и Европљанина дугује се пуна истина о вишемесечној репресији према медијској кући у којој су радили, према њима и њиховим породицама. Као што ослобађајућа пресуда Апелационог већа није била крај овог процеса, тако ни ова пресуда Врховног суда не сме бити његов крај, већ почетак нове фазе у утврђивању одговорности за епилог суђења, али и наставак истраге којом ће се утврдити све чињенице о убицама и налогодавцима.
Фото: АП Пхото/Педја Милосављевиц
Аутор:
