Слика Потпећког језера, која није обишла само Србију, већ и свет, поново је покренула теме управљања отпадом. Решења су санитарне депоније, али једино под условом да се отпад селектује, јер у супротном, свака депонија брзо постаје тесна.
Такав случај је и са депонијом “Дубоко”, која је пројектоване капацитете за 15 експлоатисала већ за осам година. Основни проблем је недовољна селекција, па је ова депонија годинама гутала кабасти отпад, који је као такав и убрзано попуњавао капацитете.
Пројектом прекограничне сарадње вредном око 600 хиљада евра, ова депонија ће добити и прву дробилицу која ће такав отпад претварати у сировину, па у њено тело више неће ићи грађевински отпад, стари намештај, ауто отпад и слично.
Од 2011. године у “Дубоко” стиже отпад из девет локалних самоуправа Златиборског и Моравичког округа међу којима су два града, Чачак и Ужице. У центру за селекцију издвоји се само 10 одсто укупног отпада док чак 90 одсто заврши у телу депоније.
Највећи проблем представља примарна селекција која је у Србији, може се слободно рећи, још у повоју. Ту је и координација са комуналним предузећима, која су, поред становништва кључна карика у овом ланцу.
Колико је управљање отпадом важно, најбоље је илустровала слика Потпећког језера.
Општине Прибој, Сјеница, Пријепоље и Нова Варош нису решиле питање санитарне депоније. Тренутно решење а и једино јесте да отпад буде довежен у Дубоко, селектован, балиран и продат. Планирана санитарна депонија за ове општине је скупа инвестиција која је већ годинама само мртво слово на папиру. Влада Србије, 2018. године, донела је одлуку да се “Дубоком” припоје и ове четири општине.
Директор депоније још увек није сигуран да ће та одлука бити и коначна.
“Проширење тела депоније је неопходно за садашње потребе локалних самоуправа које овде довозе отпад. Ми смо од државе добили 96 милиона динара за ту намену. Имамо и одлуку Владе из 2018. године, да се ‘Дубоком’ припоје Прибој, Пријепоље, Сјеница и Нова Варош, али средства нам нису додељена из тог разлога. Претходна руководства локалних самоуправа су са надлежним министарством до сада разговарали и ти разговори се и даље воде, коначног договора нема. Оснивачи депоније треба да дају сагласност да ли могу да се прикључе и под којим условима. Да ли ће и они бити суоснивачи или ће само довозити отпад и плаћати, то ће оснивачи одлучити, ја тај одговор немам. Ми смо одлуке Владе до сада спроводили, видећемо како ће се оснивачи изјаснити”, каже директор депоније Момир Миловановић.
Да ће се одлука Владе спровести, сигурни су у спорним општинама јер су од државе добили већи део средстава за изградњу трансфер станице Бањица на теритрији општине Нова Варош. Ова инвестиција вредна је 160 милиона динара.
Како за портал Нова.рс тврди председник општине Нова Варош Радосав Васиљевић, рециклажни центар би требало да буде завршен до краја 2021.године када ће отпад из ових општина кренути ка “Дубоком”.
“Од Министарства заштитне животне средине добили смо 110 милиона динара, за набавку потребне опреме, а остатак ћемо обезбедити из локалних буџета и то: Пријепоље 25, Прибој 15, а Нова Варош 10 милиона динара. Чим временски услови дозволе крећемо са радовима, а план је да све буде завршено до краја године. Овим поводом смо крајем године већ имали два састанка у министарству где су учествовале и општине оснивачи и ми који тражимо прикључење депонији. Одлука је донета и то је коначно јер је хитно и за сада једино решење које постоји. Депонија ‘Дубоко’ је због тога и добила 96 милиона динара”, тврди Васиљевић.
Он не искључује могућност и реализације првобитног плана, изградња санитарне депоније у Бањици, али то ће сачекати нека боља времена јер за инвестицију вредну осам милиона евра, новца сада немају ни они а ни држава. Оно што је најважније јесте да се проблем што пре реши и да слика Потпећког језера и несанитарне депоније Стањевина, не буду више обележја овог краја.
Славица Панић Нова
