Док се чека одговор Скупштине и Владе о изменама закона које ће омогућити да се убицама деце досуди доживотна робија, о искуствима Велике Британије по том питању у Суботици је говорила тужитељка Корин Вилсон.
Вилсонова је била говорник на великој међународној конференцији „Безбедност и одговорност“ Фондације „Тијана Јурић“, одржаној у уторак у Суботици, која се делом бавила и проблемом доживотне робије. На изменама закона, као што је познато, Фондација ради заједно са редакцијом „Блица“: петиција (коју је потписало око 160.000 људи) предата је Народној скупштини пролећа ове године.
Интервју са тужитељком Вилсон објављен је на сајту Фондације, а „Блиц“ доноси најбитније делове њеног обраћања.
Тужитељка је објаснила српској јавности на који начин се казна за посебно гнусне злочине (укључујући и убиства деце) трансформисала од смртне пресуде до доживотне робије.
– Смртна казна за кривично дело убиство укинута је 1965. године и замењена је обавезном казном доживотног затвора. Друга озбиљна кривична дела попут силовања за последицу имају изрицање дискреционе доживотне казне затвора, било због тога што само законодавство намеће такву казну или зато што су у супротности с обичајним правом – рекла је, између осталог, Вилсонова.
Према њеним речима, у Енглеској и Велсу доживотна казна важи до саме смрти осуђеног, иако у већини случајева затвореник има право на условни отпуст (званично речено – рано пуштање на слободу) након одређеног периода који одреди судија.
– Овај период је познат као минимални рок (раније усвојен као „тарифа“). Ако се одреди фиксни минимални рок, Одбор за условни поступак има овлашћење да одреди ослобађање преступника тек након истека минималног рока. Одбор за разматрање је тај који узима у обзир ризик за јавност. Доживотна казна се односи само на преступнике старије од 21 године живота. Преступници старости од 18 до 20 година осуђени су на доживотни притвор. Млађи од 18 година осуђују се на притвор на захтев Њеног величанства за убиство или на доживотни притвор за друге врсте злочина који за собом повлаче доживотну казну затвора која се примењује на одрасле – објашњава тужитељка.
Међутим, наглашава, људи испод 21 године старости не могу бити осуђени на доживотну казну затвора, тако да морају да се узму у разматрање за условни отпуст.
– У појединим, изузетно тешким случајевима судија може да изрекне „казну за цео живот“, и у тим ситуацијама Одбор нема овлашћење за пуштање на слободу – закључила је она.
Иначе, конференција о безбедности деце у Суботици привукла је велику пажњу и стручне и лаичке јавности. Између осталих, у Суботици су говорили и потпредседница Владе Зорана Михајловић и представници невладиног сектора.
Злочин који је променио Британију
Према речима тужитељке Корин Вилсон, казна доживотног затвора први пут је уведена на иницијативу министра унутрашњих послова 1983. године.
– То се десило након неколико изузетно озбиљних случајева као што су „Мурс убиства“, силоватеља из Јоркшира и серијског убице Дениса Нилсена. Тада се дошло до закључка да би требало увести дуже казне затвора – рекла је Вилсонова на конференцији у Суботици. Поменути Нилсен је, иначе, био шкотски серијски убица и некрофил који је убио најмање 12 младића (махом тинејџера) у периоду од пет година у Лондону.
